Antić Sava

Rođen 1. marta 1930. u Beogradu, umro 26. jula 1998. u Beogradu.

Provodeći dečačke dane u vreme najveće slave BSK-a, Sava Antić je stasao u asa koji je punu deceniju i po bio ne samo idejni strateg i dostojanstveni kapiten našeg tima, već i jedna od najvećih legendi u istoriji OFK Beograda.

Osvajao je tri puta nacionalni Kup (1953, 1955, i 1962) i dva puta kao kapiten podizao vredni pehar. Zanimljivo je da je u sva tri finala postizao i golove. Igračku karijeru je poceo 1945. u beogradskom Brodarcu.

Zatim je igrao u Crvenoj zvezdi za koju je odigrao 36 utakmica i postigao 22 gola. Legenda je rođena 20. maja 1950, kad je odlučio da obuče “plavo-beli” dres, koji je nosio sve do 1963, odnosno do kraja karijere. U tom periodu odigrao je 520 utakmica i postigao 184 gola na zvaničnim utakmicama. Izdvajao se kao veliki sportista i džentlmen u kopackama, kao kapiten koji je zračio autoritetom, nepresušnom energijom i velkiom ljubavlju prema svom klubu. Nikada u dugoj karijeri nije bio isključen , a samo dva puta je i opomenut i to zbog prigovora posle sudijskih nepravdi.

Tri godine je igrao za mladu reprezentaciju Jugoslavije (1953 -56), postigavši sedam golova na devet utakmica. Punih devet godina je bio član B reprezentacije Jugoslavije za koju je uknjižio deset igara i šest golova.

Za najbolji tim Jugoslavije odigrao je samo pet utakmica i to u istoj godini, 1956. Postigao je i dva gola. Učestvovao je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine na kojima je Jugoslavija osvojila srebrnu medalju. Bio je jedan od najboljih napadača tog vremena, ali imao je i veliki peh. Igrao je u vreme najveće slave Rajka Mitića, velikog asa Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala, pa tako nije mogao da dobije pravu šansu u državnom timu.

Po završetku karijere posvetio se trenerskom pozivu i diplomirao na Višoj trenerskoj školi. Izvesno vreme je bio i prvi trener OFK Beograda. Mogu mu se pripisati i velike zasluge za konačnu selekciju tima koji je 1966. godine u velikom stilu osvojio Kup i pokazao sjajne partije na evropskoj sceni. Mnogo je voleo klub i čitav život je ostao na Omladinskom stadionu kao popularni, voljeni i poštovani as za sva vremena. Jedno vreme je bio i direktor kluba.

Preminuo je 1998. godine. Otišao je onako kako je i živeo – tiho.