Antić Radomir

Rođen 22. novembra 1948. u Žitištu, umro 6. aprila 2020. u Madridu, Španija.

Srpski fudbaler i trener, jedini u istoriji koji je vodio Barselonu, Real i Atletiko Madrid, i nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Srbije.

Najveći deo igračke karijere je proveo u beogradskom Partizanu. Jedini je trener koji je u svojoj karijeri trenirao Real, Atletiko i Barselonu. Takođe je jedan od dvojice trenera koji je sedeo na klupi Barse i Reala.

Igračka karijera

Antić je rođen u Žitištu, ali se kada mu je bilo šest godina sa porodicom preselio u Titovo Užice. Igračku karijeru je počeo u Slobodi iz Užica (1967-1968), a zatim je prešao u Partizan, u kom je igrao najveći deo svoje karijere (1968-1976).

U leto 1976. Antić je potpisao za Fenerbahče. U tom istambulskom klubu je proveo dve sezone, pre nego što je prešao u špansku Real Saragosu. 1979. Antić je prešao u Luton taun u kome je ostao do 1984. U maju 1983. je postigao gol koji je spasio klub od ispadanja iz prve lige, 4 minuta pre završetka poslednje utakmice u prvenstvu protiv Mančester sitija, koji je posle toga ispao iz lige.

Kao igrač Antić je 1976. sa Partizanom osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Sa Fenerbahčeom je osvojio titulu prvaka Turske.Sa Partizanom je kao trener dva puta uzastopno osvajao prvenstvo Jugoslavije, dok je sa madridskim Atletikom 1996. osvojio „duplu krunu” (nacionalno prvenstvo i kup).

Trenerska karijera

Antić je trenersku karijeru započeo 1985. u Partizanu, kao pomoćni trener, prvo Nenadu Bjekoviću, a zatim Fahrudinu Jusufiju. Sa Partizanom je kao trener dva puta uzastopno osvajao prvenstvo Jugoslavije. Poslednjih godinu dana je bio i trener mlađih kategorija. Partizan je napustio tokom 1988. 

Priliku da samostalno vodi ekipu, dobio je u Real Saragosi, za koju je nasutpao i kao igrač. Na mesto prvog trenera je postavljen na preporuku Vujadina Boškova, koji je tada trenirao Sampdoriju a ranije tokom karijere je vodio i Saragosu, u vreme kada je Antić tamo igrao. Na svom trenerskom debiju, 4. septembra 1988. osvojio je bod protiv Valensije. Njegov tim je tu sezonu završio na petom mestu, čime je izborio plasman u UEFA Kup. Na mestu prvog trenera Saragose je bio pune dve ipo godine.

Antić je u martu 1991. preuzeo mesto prvog trenera Real Madrid od Alfreda Di Stefana. Real je vodio na poslednjih 12 utakmica u prvenstvu, u kojima je uspeo da dođe do trećeg mesta na kraju sezone, čime je izborio plasman u UEFA Kup.

Vodio je ekipu i u prvom delu naredne seozne, na ukupno 19 utakmica. Za Real su tada igrali Emilijo Butragenjo, Mičel, Fernando Jero, Manuel Sančiz i Georgi Hadži. Na Antićevo insistiranje u klub su došli Robert Prosinečki, koji je prethodne sezone osvojio sa Crvenom zvezdom Kup šampiona 1991, kao i mladi i talentovani Luis Enrike, iz Sporting Hihona.

Tadašnji predsednik Reala, Ramon Mendoza, doveo je Lea Benhakera na mesto sportskog direktora. Benhaker nije bio zadovoljan Antićevim načinom vođenja ekipe, pa ga je nakon nekoliko nedelja, sredinom januara 1992. otpustio. U tom trenutku, Real se nalazio na prvoj poziciji na tabeli, sa sedam bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Barselonu. Real je takođe u Kupu UEFA izborio plasman u četvrtfinale. Vođenje tima nakon odlaska Antića je preuzeo sam Benhaker. Pod njegovom komandom Real je ispustio prednost, pa je Barselona u poslednjem kolu osvojila titulu.

Sa madridskim Atletikom 1996. osvojio „duplu krunu” (nacionalno prvenstvo i kup).

Selektorska karijera

Od avgusta 2008. do septembra 2010. obavljao dužnost selektora fudbalske reprezentacije Srbije. Vodio nacionalni tim na 28 zvaničnih susreta (17 pobeda, 3 remija, 8 poraza). U kvalifikacijama ostvario direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi, na kome “orlovi” mimo svih očekivanja nisu prošli u drugi krug.

Posle dve godine i 21 dana na čelu nacionalnog tima Radomir Antić je smenjen jednoglasnom odlukom Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije.

Antić je tužio FSS i dobio odštetu vrednu oko dva miliona evra, jer je bio nezakonito smenjen sa selektorske funkcije koju je potom preuzeo Vladimir Petrović Pižon.

Iza sebe je ostavio supruga Veru, ćerku Anu (udatu za košarkaša Nikolu Lončara) i Dušana. Imao je  četvoro unučadi dva unuka (Marka i Radomira Mlađeg) i dve unuke (Ivanu i Petru).