Antić Boško

Rođen 7. januara 1944. u Sarajevu, umro 4. decembra 2007. u Beogradu.

Karijeru je započeo u FK Sarajevo 1965. godine. Antić je igrao u generaciji koja je osvojila prvu titulu FK Sarajeva u historiji. To se desilo u sezoni 1966/1967., kada su bordo-bijeli osvojili trofej prvaka tadašnje SFRJ. Antić je predvodio generaciju Sarajeva, zajedno sa Fazlagićem, Vujovićem, Šiljkutom, Vahidinom Musemićem, Prodanovićem. U tom timu Boško Antić je bio i paker i strelac, što mu je obezbedilo status reprezentativca. Antić je u toj sezoni postigao 14 golova u 30 utakmica, a ukupno 140 golova u svojih 276 nastupa za bordo klub.

Stariji navijači Sarajeva sigurno će se setiti slogana „Dva Boška na dva ćoška, Musemića u sredini, za pobjedu ne brini“ koji je bio vezan za tadašnji ubojiti napadački trio FK Sarajeva. Može se reći da tada nije bilo ekipe koja je sa sigurnošću tvrdila da neće primiti gol na utakmici protiv bordo-belih, a za to bili zaslužni Boško Prodanović, Vahidin Musemić i Boško Antić.

U svojoj karijeri je za Sarajevo tri sezone zaredom (65/66., 66/67. i 67/68.) bio golgeter, a najviše golova je dao u sezoni 67/68. kada je u 53 nastupa postigao 53 gola. Također, dva puta je bio igrač sa najviše odigranih utakmica u sezoni i to u sezonama 65/66. i 67/68. Dobitnik je i srebrne značke povodom obeležavanja 70-godišnjice Fudbalskog saveza BiH.

Fudbalski put ga je odveo u Francusku, pet punih sezona u Anžeu (1972-1975) i Kanu (1975-1977). Antića je odlikovala visoka tehnika, nepredvidivi potezi i, iznad svega, sportsko držanje.

Nakon završetka igračke karijere, otisnuo se u trenerske vode, najprije u Francusku, a potom je usledio povratak na Koševo (1983-1985). Legendarno levo krilo je proslavilo i drugu titulu Sarajeva, ali ovaj put u ulozi trenera. 1985. je Boško Antić postao prvi čovek koji je sa FK Sarajevom osvojio titulu i kao igrač i kao trener. Ovo je samo još ponovio Husref Musemić, koji je tada bio igrač, a u sezoni 2006/2007. je slavio kao trener Sarajeva. Bila je to generacija koju je Antić stvorio, predvođena reprezentativcima: Hadžibegićem, Pašićem, Božovićem, Jozićem i Husrefom Musemićem.

Posle toga jedno vreme je vodio i reprezentaciju Toga, a u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka bio je trener u Kini. Nastavio je fudbalsku misiju u Srbiji, najpre u Čelarevu, potom u beogradskom Radu, a jedno vreme vodio je i Sartid iz Smedereva, Voždovac, niški Radnički…

Umro je nakon teške bolesti 4. decembra 2007. u Beogradu.