Stefanović Dejan

Rođen 28. oktobra 1974. u Vranju.

Prve fudbalske korake napravio u omladincima vranjanskog Jumka, tada člana treće međurepubličke lige stare Jugoslavije. Pokojni trener Miša Popović, videvši o kakvom se talentu radi, prebacio ga je u prvi tim gde je sa 16 godina debitovao. Nakon fuzije FK Jumko i FK Dinamo u FK Vranje, kratko vreme je bio u novom klubu , da bi na prvoligašku scenu kročio 1992. u dresu beogradske Crvene Zvezde. Šest meseci proveo na pozajmici u beogradskom Radnički JP (1993), a zatim postao standardan prvotimac “crveno-belih”.  U sezoni 1994-95, iako odbrambeni fudbaler, sa 9 prvenstvenih golova jedan od najzaslužnijih za osvajanje “duple krune” – prvenstvo i kup Jugoslavije.

U januaru 1996. odlazi u engleski klub Šefild Venzdi, u paketu sa napadačem Darkom Kovačevićem.  U sezoni 1998-99 je bez obeštećenja napustio “Šefildske Sove” i potpisao za italijansku Peruđu, ali se ubrzo vratio u Srbiju, u OFK Beograd.

Karijera mu je ponovo krenula uzlaznom putanjom nakon prelaska u holandski Vitese, treći klub u sezoni 1999-2000. U tom klubu je proveo četiri sezone i  jedno vreme bio i kapiten ekipe.

Na početku sezone 2003-04, vratio se u Englesku, u redove novog premijerligaša Portsmuta. Transfer je iznosio  £1,85 milona funti. Odmah je prigrabio dres prvotimca i tokom godina pružao sjajne partije u dresu Portsmuta, pa je u sezoni 2004-05 u izboru navijača izabran za fudbalera godine, a već sledeće sezone je oko ruke vezao i kapitensku traku.

U septembru 2006. izjavio je da će podneti prijavu za dobijanje britanskog državljanstva i pasoša, a kada bude postao građanin te zemlje, da će baciti srpsku putnu ispravu.

– “Kroz dve godine podneću prijavu za dobijanje britanskih papira. Kada budem dobio britanski pasoš, baciću stari, jer se uopšte ne osećam kao Srbin. Došao sam u Englesku pre deset godina i nisam znao jezik. Međutim, brzo sam ga naučio, prihvatio vaš mentalitet, navike, a posebno mi se sviđa to što ovde vlada red. U mojoj zemlji su stalno neka previranja i mislim da je bolje i za moju porodicu i za mene da ostanemo u Engleskoj”, rekao je u intervjuu za “Indipendent”.

Bivši reprezentativac Jugoslavije naveo je da su on i njegova supruga Marija oduševljeni Engleskom, a to su pokazali i tako što su ćerki dali ime Dženi.

– “Želim da upoznam Englesku i zato sa porodicom često odlazim na izlete na selo. Moja ćerka je prava engleska devojčica”, izjavio je Stefanović.

U avgustu 2007. je potpisao za londonski Fulam. Pošto je proveo manje od godinu dana na Krejven Kotidžu, u julu 2008. se preselio u Norič Siti, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor. Nakon dobrog starta u redovima “kanarinaca” iz Noriča, doživeo je težu povredu, i usled pokidanih ligamenata kolena nije nastupao za Norič Siti do kraja sezone 2008-09, da bi u avgustu 2009. raskinuo ugovor sa Noričom.

U oktobru 2010., u svojoj 36. godini, prešao je u redove engleskog šestoligaša Havanta i Voterluvila, iako se nekoliko meseci ranije zvanično oprostio od fudbalske karijere, a tokom svog boravka u Havantu i Voterluvilu obavljao je i funkciju pomoćnika menadžera, kako bi stekao potrebno iskustvo u trenerskom poslu, kojim planira da se bavi u Velikoj Britaniji.

Za reprezentaciju Jugoslavije i kasnije Srbije i Crne Gore odigrao 23 utakmica. Debitovao je 31. januara 1995. protiv Hong Konga (3:1), a poslednji put je za “plave” nastupio 10. septembra 2003. protiv Italije (1:1) u Beogradu.