Primorac Boro

Rođen 5. decembra 1954. u Mostaru.

Kao jedan od najtalentovanijih igrača mostarskog Veleža dominirao je visinom (190 cm) i odličnom igrom glavom i razvio se u centarhalfa koji je prošao kroz sve nacionalne selekcije Jugoslavije.

Ponikao je u redovima mostarskog Veleža i brzo postao jedan od najboljih odbrambenih igrača, a posle odsluženja vojnog roka prešao je u splitski Hajduk u čijem je dresu debitovao 27. avgusta 1978. i do jula 1983. odigrao ukupno 283 utakmice i postigao 53 gola. S Hajdukom je u sezoni 1978/79. osvojio državno prvenstvo.

Uz 12 utakmica za omladinsku (1972-1973), sedam utakmica i jedan gol za mladu (1974-1976) i 15 utakmica i šest golova za tzv. mediteransko-olimpijsku ekipu (1979-1980), odigrao je i 14 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 18. februara 1976. u prijateljskom susretu protiv Tunisa (1:2) u Tunisu, a poslednju utakmicu odigrao je 15. novembra 1980. protiv Italije (0:2) u Torinu.

Od jula 1983, kad je stekao pravo igranja u inostranstvu, prešao je u redove francuskog prvoligaša OSC Lille, a nastupao je i u AS Cannes.

Kao trener se našao u središtu skandala, kada je otkrio kako je Bernard Tapi kupio bodove za Olimpik Marsej na utakmici u Valensijenu. Zanimljivo, od tada, od leta 1993. godine, više nije mogao dobiti angažman, svi su ga izbegavali osim Arsen Vengera koji ga je pozvao kao asistenta u Japan. Zajedno su radili u Nagoji, osvojili Kup Imperatora, postali tandem, Venger glavni, Primorac čovek iz senke i desna ruka Vengera, kako ga u Arsenalu i tituliraju kao “right hand man”, uvek na tribinama.

Venger je po dolasku u Arsenal zajedno s Primorcem osvojio tri naslova prvaka (1998, 2002, 2004) i četiri kupa (1998, 2002, 2003, 2005), od toga su bila dve duple krune, što se nikad nije dogodilo u stogodišnjoj istoriji “tobdžija”.