Jerković Jurica

Rođen 25. februara 1950. u Splitu, umro 3. juna 2019. u Splitu.

Sa ukupno 529 utakmica nalazi se na šestom mestu liste klupskih rekordera splitskog NK Hajduk po broju susreta, dok je sa 219 golova na desetom mestu najboljih strelaca svih vremena splitskog kluba.

Ponikao je u Hajduku, za koji je debitovao u prvenstvu 1968/69. i kao odličan igrač sredine terena posebno se isticao visokom tehnikom, hitrinom i sjajnim udarcem. U dresu Hajduka osvojio je tri prvenstva Jugoslavije (1971, 1974, 1975), dok je čak pet puta trijumfovao u Fudbalskom kupu Jugoslavije: 1972, 1973, 1974, 1976, 1977. Igrao je u generaciji koja je osvojila najviše trofeja za “Majstore s mora”. Bio je jedan od četvorice fudbalera Hajduka koji su postavili kamen temeljac za gradnju Poljuda 1975. godine.

U jesen 1978. napustio je Split i karijeru nastavio u švajcarskoj prvoligaškoj ekipi FC Zurich, za koju igra sa zapaženim uspehom. I sa novim klubom osvojio je 1981. dve titule: prvenstvo Švajcarske i Liga-kup. U prvenstvu 1982/83. bio je najbolji strelac ekipe sa 10 golova.

Uz pet utakmica za omladinsku reprezentaciju (1967-1968), za koju je postigao jedan gol, kao i četiri susreta za mladu ekipu (1969-1972), odigrao je 43 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao šest golova. Debitovao je 12. aprila 1970. protiv Mađarske (2:2) u Beogradu, a poslednju utakmicu odigrao je 29. novembra 1981. protiv Grčke (2:1) u Atini.

Učestvovao je na svetskim prvenstvima 1974. i 1982, kao i na finalnom turniru Kupa evropskih nacija 1976. u Beogradu i Zagrebu.

Po okončanju igračke karijere od 1986. do 1990. obavljao dužnost direktora NK Hajduk Split.

U jednom trenutku je ostao bez ičega. Bankrotiraoi je, iako je bio jedan od najpopularnijih stranaca koji je igrao u Švajcarskoj, koji je potpisao šest ili sedam bogatih ugovora s FC Zuricom. Tvrdilo se da je od Hajdukove zlatne generacije (Šurjak, Buljan, Mužinić, Žungul) zaradio najviše. Bio je i direktor Hajduka, što je u Dalmaciji najveća čast, imao je manire, govorio jezike, u Hamburgu je kupio jahtu, imao je sve predispozicije da “umre kao gospodin”. Već prvu nenadarenost za biznis pokazao je u Cirihu, kada je 150.000 franaka uložio u pogon za proizvodnju audio kaseta, ali je posao propao.

Zatim se okrenuo berzi i s Franom Pašalićem, preduzetnikom koji je učestvovao u dovođenju Nike Kranjčara u Hajduk, počeo kupovati deonice. Ali, vrednost deonica počela je padati i Pašalić je hitno prodao svoje i malo izgubio, a Juricu Jerkovića berzanski mešetari su uveravali da je to samo “trenutna slabost deonica”. I tako su otišli i vikendica, i auto i stan, koji mu je zbog duga od 300.000 tadašnjih maraka oteo jedan splitski kamataš. Onda se pojavila firma JEBAG s kojom je ulagao u “neke hotele”, pa je i to propalo i Jurica Jerković jednog se jutra našao na ulici.

Ali Split je ipak imao dušu i, zahvaljujući Ranku Ostojiću, Jerković je dobio caffe-bar na Firulama, koji je vodio sa bratom. Živeo je daleko od reflektora, naslovnih stranica i statusa slavne ličnosti, za koji je bio predodređen po svojim fudbalskim kvalitetima.

kojima je nastupao: