Dragićević Milorad

Rođen 6. oktobra 1904. u Beogradu, umro 7. decembra 1975. u Beogradu.

Počeo je da igra u podmlatku SK Jugoslavija – Beograd kao desna polutka ili vođa navale, kratko je branio boje SK Jadran – Beograd (1923), a proslavio se u “plavom” dresu BSK- Beograd (1924-1929), u kome je zbog povrede dosta rano završio karijeru.

Jedan od najboljih beogradskih fudbalera u prvoj deceniji aktivnosti reprezentacije Jugoslavije (1920-1930), u kojoj je dvaput oblačio nacionalni dres: 3. oktobra 1926. protiv Rumunije (2:3) u Zagrebu i 6. maja 1928. kao leva polutka protiv Rumunije (3:1) u Beogradu – obe utakmice igrane su za Kup prijateljskih zemalja.

Visok, prodoran, dobar tehničar i vrlo borben, posebno se isticao snažnim udarcima i spadao je među najbolje strelce svoga vremena. U knjizi doajena srpskog sportskog novinarstva Ljube Vukadinovića “Večiti rivali”, izdatoj 1943. godine, na strani 119 pod naslovom Sjajan strelac o Baji se između ostalog kaže i sledeće:

– “Niko nije umeo kao on da udari loptu kad otskoči nekoliko santimetara od zemlje. Pucao je tako strašno da su stative praštale. Bacati se za ovim loptama bio je uzaludan trud. Glavni strelac svih timova u kojima je igrao. Visok, prodoran borben. A pucao je kao iz topa. Nerado je ulazio u bekovski prostor. Sačekivao bi loptu ispred bekovske linijei šibao neumoljivo. Trebalo mu je prostora, ali čim bi ugrabio zgodnu priliku gol je bio neizbežan.”

Milorad Dragićević-Baja je posle Drugog svetskog rata radio kao blagajnik Fudbalskog saveza Jugoslavije, u kome je 1970. penzionisan.