Ćurković Ivan

Rođen 15. marta 1944. u Mostaru.

Nekadašnji reprezentativni golman, internacionalac u Francuskoj. Dugogodišnji predsednik FK Partizan Beograd i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore. U tandemu sa Dejanom Savićevićem predvodio reprezentaciju Srbije i Crne Gore.

Vrhunac karijere dostigao je u francuskom prvoligaškom timu AS Saint Etienne s kojim je 1976. igrao u finalu Kupa evropskih šampiona (protiv Bayern Minhena 0:1).

Kao odličan golman počeo je da brani u omladinskoj ekipi mostarskog Veleža (1958-1960), ugovor s ovim klubom potpisao je 15. marta 1960. kao najmlađi profesionalac u Jugoslaviji, a za prvu ekipu debitovao je u prvenstvu 1960/61. protiv Crvene zvezde. Za Velež je odigrao ukupno 222 utakmice.

Kao 20-godišnjak pristupio je 1964. beogradskom Partizanu, u kome je prvo bio rezerva golmanu Šoškiću, a od 1966. do 1972. standardni prvotimac i višestruki reprezentativac. Boje Partizana branio je na ukupno 416 utakmica i 1964/65. godine osvojio titulu prvaka Jugoslavije.

Pošto je odslužio vojni rok (demobilisan u novembru 1971. godine), karijeru je nastavio u Francuskoj – došao je u Sent Etjen 18. juna 1972. Izrastao je u sjajnog golmana, kapitena tima, uzornog sportistu i savetnika stručnog štaba reprezentacije Francuske na “Mundijalu 1982.” u Španiji. U dresu AS St-Etienne triput je osvajao prvenstvo Francuske (1974, 1975. i 1976. godine) i triput Kup Francuske (1974, 1975. i 1977.). Veoma je zaslužan što je u ovom periodu njegov klub postigao najbolje rezultate u svojoj istoriji.

Uz četiri utakmice za omladinsku (1960-1961), četiri za amatersku (1971) i dve za mladu reprezentaciju (1963-1966), odigrao je i 19 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 27. oktobra 1963. protiv Rumunije (2:1) u Bukureštu, u susretu olimpijskih timova, učestvovao je 1964. na olimpijskom turniru u Japanu, a poslednju utakmicu odigrao je 11. oktobra 1970. protiv Holandije (1:1) u Roterdamu.

U periodu od sedam godina, u kome je branio za nacionalni tim, na golu reprezentacije izmenilo se čak deset vratara (Šoškić, Pantelić, Škorić, M. Stojanović, Radović, Jantoljak, Knežević, Vukčević i Mutibarić)!

Pošto je za devet sezona odigrao 463 utakmice za Saint-Etienne, prestao je da igra u prvenstvu 1980/81. Ostao je vrlo ugledna sportska ličnost i 2. aprila 1985. primio je u Sarajevu “Zlatnu značku Francuske” – visoko priznanje za zasluge u francuskom sportu.