Savićević Dejan

Rođen 15. septembra 1966. u Podgorici.

Počeo je da trenira u mlađim kategorijama OFK Titograda, a od trenutka kad je neverovatnim driblinzima i golovima u dresu titogradske Budućnosti skrenuo pažnju fudbalske javnosti na sebe, najbolji jugoslovenski timovi su se utrkivali za potpis lucidnog i nepredvidivog Savićevića. U dresu Budućnosti je nastupao od 1982. do 1988. godine odigravši 130 ligaških utakmica uz 36 postignutih pogodaka, dok je najbolji plasman u tadašnjoj jakoj I ligi SFRJ ostvario u sezoni 1986/87, kada je Budućnost pod vođstvom Milana Živadinovića sa Savićevićem u timu zauzela visoko sedmo mesto.

Crvena Zvezda Beograd

U leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako se i FK Partizan, u to vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka. Posle toga je dobio poziv za osluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu 1988/1989. U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi.

Ipak, državne vlasti su dozvolile da igra važne utakmice kao što je susret protiv Milana u Kupu evropskih šampiona. Savićević je imao važan udeo u remiju na San Siru kada je Dragan Stojković postigao važan gol u gostima za 1:1. U revanšu u Beogradu Savićević je postigao gol, ali je nemački sudija Diter Pauli prekinuo utakmicu zbog magle koja je prekrila ceo grad. Druga utakmica je igrana sutradan, rezultat je opet bio 1:1, pa su izvođeni jedanaesterci koje su Italijani dobili 4:2, nakon promašaja Savićevića i Mitra Mrkele.

Savićević je bio deo ekipe koja je osvojila tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda 1:0 u Mančesteru, a revanš u Beogradu se nije odigrao iz političkih razloga. Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.

AC Milan

Savićevićeve dobre igre su naterale Milan da ga dovede pred početak sezone 1992/1993, da bi nadoknadio rupu nastalu nakon povrede Marka van Bastena. Ipak, u svojoj prvoj sezoni u Italiji nije bio u prvom planu trenera Fabija Kapela i igrao je samo na 10 utakmica i postigao 4 gola. Sledeće sezone je postao standardan prvotimac, predvodivši Milan do titule u nacionalnom prvenstvu i Ligi šampiona i dobio je nadimak „Genije“ od Silvija Berluskonija, vlasnika milanskog kluba.

U finalu protiv Barselone na Parku prinčeva, Savićević je asistirao Masaru za vodeći gol Milana, a sam je lobovao golmana katalonskog tima Andonija Zubizaretu sa oko 30 metara za treći gol Milana na toj utakmici. Uprkos lošoj formi Milana sledeće sezone, Savićević je predvodio klub do finala Lige šampiona u Atini protiv Ajaksa, koji je Ajaks dobio 1:0. Kapelo ga je izostavio u finalu zbog navodne povrede, iako je Savićević insistirao da je bio spreman.

Sledećih sezone Savićević je pao u senku Žorža Vee, pa je dobijao sve manje šansi za igru, pa se vratio u Crvenu zvezdu. Sa Milanom Savićević je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Uprkos nadimku genije, italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova.

Povratak u Crvenu zvezdu

Posle odlaska iz Milana na kraju sezone 1997/1998. Savićević nije imao klujb, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara 1999. Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ. Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, ali je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata. Savićević je karijeru tog leta nastavio u bečkom Rapidu.

Rapid Beč

U Rapidu Savićević je proveo dve sezone. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova. Karijeru je okončao kada je 2002. izabran za člana selektorske komisije, nakon ostavke dotadašnjeg selektora Jugoslavije Milovana Đorića.

Reprezentacija

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova.

Debitovao je 29. oktobra 1986. protiv Turske (4:0) u Splitu. Zabeležio je tri meča na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada je SFR Jugoslavija zauzela peto mesto, a 1998. u Francuskoj odigrao je dve utakmice, kada je SR Jugoslavija bila 10. na kraju planetarnog šampionata.

Poslednji meč za nacionalni tim je odigrao u kvalifikacijama za Euro 2000 u Zagrebu protiv Hrvatske (2:2), a pre toga je imao šta da poruči prolazniku koji ga je vređao prilikom izjave za televiziju. Tokom karijere je imao problema sa povredama, a zbog toga je propustio Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine.

Selektor reprezentacije Jugoslavije / SCG

U maju 2001. godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića. Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije na startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija i dva poraza.

U 2002. godini, kada je nacionalni tim nastupao kao Srbija i Crna Gora, počeo je samostalno da obavlja dužnost selektora. I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu 2004. godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbedžanom u Podgorici (2:2), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu (2:1) u junu 2003. To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji. Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku, a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara 2002. do juna 2003. ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza.

Predsednik FS Crne Gore od 2001. godine.