Baždarević Mehmed

Rođen 28. septembra 1960. u Višegradu.

Bogatu karijeru započeo je u Željezničaru, gde je igrao od 1979. do 1987. godine. Bio je član čuvene generacije plavih, pod vođstvom trenera Ivice Osima, koja je u sezoni 1984/85. postigla jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba kada su igrali polufinale UEFA kupa protiv Videotona i igrali su pre toga finale Kupa Jugoslavije 1981. godine.

U sezoni 1984/85. proglašen je za najboljeg igrača bivše države, a iste sezone izabran je u najbolji tim Evrope. 1986. je ponovo proglašen najboljim igračem Jugoslavije. Za Željezničar je u 9 sezona provedenih u klubu odigrao 229 prvenstvenih utakmica i postigao 22 gola.

Za francuski Sošo je potpisao 1987. i u njemu ostao do 1996. godine. Za Sošo je odigrao ukupno 308 prvenstvenih utakmica i postigao 20 golova, a ukupno 357 računajući domaće i evropske kupove. U Sošou je igrao zajedno sa Farukom Hadžibegićem, a najveći uspeh sa tim klubom je bilo finale Kupa Francuske 1988., kada je Sošo izgubio na penale.

Godine 1996, prelazi u Nim Olimpik, gde je igrao u sezoni 1996/97. i prvom delu sezone 1997/98. Igračku karijeru završava 1998. u švajcarskom klubu Etoal Karuž.

Reprezentativna karijera

Bio je  član reprezentacije do 20 godina, mlade (do 21) i olimpijske reprezentacije Jugoslavije. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina 1979.

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 23. aprila 1983. u prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Francuske u Parizu.

Bio je član jugoslovenske reprezentacije na Evropskom prvenstvu 1984. u Francuskoj, gde je odigrao tri utakmice. Takođe je bio član ekipe koja je osvojila bronzu na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Zbog pljuvanja u pravcu sudije i isključenja na kvalifikacionoj utakmici 1989. sa Norveškom (1:0), kažnjen je od strane FIFA i propustio je Svetsko prvenstvo 1990. u Italiji.

Poslednji meč u dresu Jugoslavije je odigrao 25. marta 1992. u prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Holandije u Amsterdamu. Za reprezentaciju Jugoslavije je ukupno odigrao 54 utakmice, uz 4 postignuta gola.

Nakon raspada SFRJ, bio je kapiten reprezentacije Bosne i Hercegovine, Za reprezentaciju BiH je počeo da igra 1992., ali pošto nacionalni tim nije bio priznat od FIFA do 1995. ti mečevi nisu uračunati. Nastupao je za BiH u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. Za reprezentaciju Bosne i Hercegovine je ukupno odigrao 11 utakmica, bez postignutog gola.

Trenerska karijera

Trenersku karijeru je počeo u Sošou gde je bio pomoćnik i trener rezervnog tima. Prvi posao na mestu glavnog trenera imao je u Istru, koga je iz druge francuske lige u sezoni 2003/04. uveo u prvu ligu, što je bio najveći uspeh u istoriji kluba, a Baždarević je takođe dobio nagradu za najboljeg trenera Lige 2 2004. Zbog loših rezultata u elitnom rangu sledeće sezone, on je u januaru 2005. smenjen sa funkcije trenera.

Dana 16. jula 2005. je preuzeo tunižanski Etoal du Sahel, sa kojim je 2005. stigao do finala Afričke Lige šampiona. 12. aprila 2005. je otpušten nakon poraza od 1:0 na domaćem terenu, koji je koštao klub šampionske titule. Vodio je katarski klub Al Vakra tokom sezone 2006/07.

Od decembra 2007. do decembra 2010. sedeo je na klupi francuskog Grenobla, sa kojim je na kraju sezone 2007/08. izborio povratak u Prvu ligu Francuske.

Dana 10. juna 2011. je izabran za prvog trenera Sošoa, kluba za koji je prethodno igrao, ali je već u martu 2012. smenjen zbog loših rezultata.

Od decembra 2014. do oktobra 2017. bio je selektor Bosne i Hercegovine. Kako reprezentacija BiH nije izborila plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, rukovodstvo NS/FS BiH nije produžilo saradnju sa Baždarevićem.

U junu 2018. preuzeo je francuskog drugoligaša Paris FC uz dvogodišnji ugovor, ali je on okončan šest meseci ranije. Razlog su bili loši rezultati ekipe iz glavnog grada. Pariz je na polusezoni zauzimao pretposlednje mesto sa 15 bodova, a u poslednja četiri meča upisao je isto toliko poraza bez postignutog gola.