Mihajlović Siniša

Posle završetka igračke karijere bio pomoćnik trenera Roberta Manćinija u Interu, a kasnije samostalno vodio Bolonju (2008-09), Kataniju (2009-10) i Fiorentinu (2010-11).

Nakon višemesečnih pregovora, Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (FSS) na sednici održanoj 21. maja 2012. u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi jednoglasno je izabrao Sinišu Mihajlovića za selektora Srbije.

Mihajlović je potpisao dvogodišnji ugovor, što znači da će selekciju Srbije voditi najmanje do kraja kvalifikacija za šampionat sveta u Brazilu 2014.

Prilikom promocije, Mihajlović je potvrdio da će svaki reprezentativac morati da potpiše “ugovor o etici” i da se ponaša u skladu sa njim.

– “Igrao sam u državnoj selekciji kada smo imali sjajan tim, sa Savićevićem, Mijatovićem, Piksijem, Đukićem, Jokanovićem… Ali zajedno nismo napravili ništa naročito. Izostali su realni dometi te generacije, jer se nismo ponašali onako kako je to trebalo. Ja prvi, pa svi ostali. Više smo u Beograd dolazili da se sretnemo sa rodbinom nego što smo mislili na reprezentativne obaveze. Na meni je obaveza da ovoga puta, kao selektor, odaberem igrače koji neće praviti slične greške.”

Pod njegovim vođstvom najbolji fudbaleri Srbije nisu uspeli da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu.

Nesumnjivo je da je Mihajlović doživeo neuspeh u pokušaju da kvalifikuje Srbiju za Mundijal u Brazilu, ali i izvršio smenu generacija i ostavio nasledniku oformljen sastav priličnog potencijala.

Da li je ta smena morala da se vrši tako radikalno, pitanje je o kojem će mišljenja uvek biti suprotstavljena, mada nijedan iz starije generacije reprezentativaca nije nešto impresionirao u prethodnom periodu. Sa druge strane, Mihajlović je došao u konflikt sa nekim veoma dobrim mladim igračima, Ademom Ljajićem i Nemanjom Matićem i njihov izostanak svakako je značio, iako je nemoguće dokazati da bismo sa njima otišli u Brazil. Mihajlović je u međuvremenu popravio odnose sa Matićem, ali tada je već prošao voz što se tiče nedavno završenog kvalifikacionog ciklusa.

Selektor se čvrsto držao nekih svojih načela kao što je pevanje himne i pokazao je ono što neki vide kao tvrdoglavost, drugi kao principijelnost. Kao igrač važio je za nekog ko ima “kratak fitilj” i tragovi toga vide se i u zrelom dobu.

Kada se pređe na egzaktne stvari, Mihajlović je u 19 mečeva zabeležio sedam pobeda, četiri nerešena rezultata i osam poraza, u 10 kvalifikacionih susreta po četiri pobede i poraza uz dva remija. Nismo savladali nijednu vrhunsku reprezentaciju, osim ako neko kao takvu ne vidi Čile, koji smo pobedili sa 3:1 u prijateljskom susretu u novembru 2012. godine.

U novembru 2013. preuzeo Sampdoriju iz Đenove i iz zone ispadanja odveo je u mirnu luku do sigurnog 12. mesta na tabeli.

U junu 2015. godine Mihajlović je postavljen za trenera Milana. Ipak na klupi „rosonera” nije završio sezonu jer je otpušten 12. aprila 2016. godine, šest kola pre kraja Serije A.

U maju 2016. godine Mihajlović je postavljen za trenera Torina.Vodio je klub do januara 2018. kada je dobio otkaz, posle poraza od gradskog rivala Juventusa u Kupu Italije, tokom kojeg je i isključen zbog prigovora sudiji.

Mihajlović je preuzeo mesto trenera Sportinga 18. juna 2018, ali je nakon samo devet dana dobio otkaz zbog sukoba sa čelnicima kluba.

Zbog loših rezultata Filipa Inzagija na klupi Bolonje, Mihajlović je u januaru 2019. godine ponovo postao trener kluba koji je vodio 2008. godine.

Otpušten je 6. septembra 2022. godine pošto je Bolonja osvojila samo tri boda u prvih pet kola u Seriji A.