Vujović Svetozar

Rođen 3. marta 1940. u Bajcima (kod Bileće), umro 16. januara 1993. u Sarajevu.

Počeo je da igra 1957. u ekipi FK Radnik u Hadžićima blizu Sarajeva, a kad je 1959. postao član FK. Sarajevo, trener Brozović ga je postavio na mesto beka, na kome se razvio u odličnog fudbalera. Kasnije je s uspehom igrao i centarhalfa.

U dresu FK Sarajevo odigrao je ukupno 444 utakmice (254 prvenstvenih) i postigao osam golova i po broju odigranih utakmica nalazi se (iza Biogradlića – 646 utakmica) na drugom mestu klupske liste rekordera. U dresu FK Sarajevo u sezoni 1966/67. osvojio je titulu prvaka Jugoslavije.

Uz dva susreta za mladu reprezentaciju (1962-1963), odigrao je i osam utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 27. oktobra 1963. u susretu olimpijskih ekipa protiv Rumunije (1:2) u Bukureštu, a poslednju utakmicu za nacionalni tim odigrao je na olimpijskom turniru u Japanu 22. oktobra 1964. protiv Rumunije (0:3) u Osaki.

Patološki se bojeći leta avionom, prestao je da igra 1971. a od zelenog polja zvanično se oprostio u leto 1972, zajedno sa klupskim drugom Boškom Antićem (276 utakmica i 140 golova) na utakmici protiv Sportinga iz Lisabona.

U FK Sarajevo počeo je 1973. da radi kao trener, a od 1974. godine pa sve do 1992. godine obavljao je funkciju direktora i bio poznat po tome što je uvek i na svakom mestu branio interese kluba i dao veliki doprinos uspesima i stabilnosti Sarajeva.