Tošić Duško

Rođen 19. januara 1985. godine u Orlovatu, kod Zrenjanina.

Počeo je ozbiljno da trenira fudbal već sa 10 godina u zrenjaninskom Proleteru. Ovaj tih i povučen dečak, svojim izrazitim talentom i velikom željom za napredovanjem, privukao je pažnju mnogih velikih srpskih fudbalskih klubova.

Nakon što je prošao sve selekcije u Proleteru, 2002. godine prelazi iz Zrenjanina u OFK Beograd. Kao standardni levi bek sa “ubitačnom” levom nogom, Duško nastavlja sa odličnom igrom u mladoj reprezentaciji. Postaje i kapiten omladinske reprezentacije Srbije i Crne Gore.

U januaru 2006. godine, Duško prelazi u francuski Sošo. Već na prvoj utakmici u pečalbi, Duško pokazuje da je pred njim blistava karijera – biva izabran za igrača kola. Postaje miljenik francuskih navijača koji ga nazivaju “razbijač”, zbog snažne stabilne igre bez kompromisa.

Sa mladom reprezentacijom Srbije osvojio srebrnu medalju na U21 Evropskom prvenstvu 2007. u Holandiji.

U avgustu 2007. postaje član nemačkog bundesligaša SV Werder Bremen, i u prvoj sezoni je povremeno nastupao za prvi tim Verdera, dok prave muke nastupaju u avgustu 2008. kada je i pored izričitog protivljenja trenera Šafa odlučio da nastupi za reprezentaciju Srbije na Olimpijskim igrama u Pekingu. Od tada ga je sve ređe bilo na terenu, doživeo je da odigra svega petnaestak minuta u ekipi Verdera, a ostatak jesenje polusezone proveo je na tribinama, čak i u situacijama kada trener Tomas Šaf nije imao dovoljno igrača da popuni klupu.

U januaru 2010. klub iz Bremena je želeo da pošalje srpskog internacionalca u “cvajtu”, ali je on u kontroverznoj završnici prelaznog roka pronašao bolje rešenje. Nije se pojavio kada su Verder i Duizburg želeli da završe posao, raskinuo je ugovor sa Nemcima i dogovorio se sa engleskim Portsmutom.

Odrekao se 1,2 miliona evra kako bi kao slobodan igrač mogao da potpiše ugovor sa Portsmutom, ali ni tu nije imao sreće jer nije mogao da bude registrovan pošto je klub otišao u stečaj zbog loše finansijske situacije.

Rešenje je bila pozajmica Kvins Parku Rendžersu, klubu koji je tada nastupao u drugom rangu takmičenja u Engleskoj.

Nakon neuspešne epizode na ostrvu, vraća se u Srbiju i potpisuje ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom. Već nakon jedne sezone i povratka u formu, odlazi u Betis iz Sevilje, ali je tokom šestomesečne pozajmice odigrao samo 37 minuta u Primeri, pa je odlučio da se ponovo vrati među beogradske “crveno-bele”.

Od avgusta 2012. do jula 2015. nastupao za turski Gençlerbirliği.

Kao slobodan igrač pošto mu je istekao ugovor sa Genčlebirligijem, potpisao je dvogodišnji ugovor sa Bešiktašem sa opcijom da se saradnja produži na još jednu sezonu. Tošić će godišnje zarađivati 900.000 evra i to bez garantovanih bonusa.

U oktobru 2015. krenulo je šikaniranje Duška Tošića u Bešiktašu. Kao što je poznato, srpski reprezentativac je na utakmici protiv Albanije podigao tri prsta, posle čega je dobio pretnje od huligana i navijača istanbulskog kluba. Čak su ga i vređali na jednom od treninga, pred saigračima.

Pod njihovim pritiskom, trener Bešiktaša Šenol Guneš izostavljao ga je iz tima u mečevima turskog šampionata, kao i u utakmicama Lige Evrope, iako je pre toga bio jedan od najboljih i najstandardnijih igrača. Tošić je pokušao da objasni da srpski sportisti sa podignuta tri prsta pokazuju radost i nikoga ne vređaju, ali uzalud.

Upornim radom i zalaganjem na treninzima vratio se u prvu postavu Bešiktaša i bio važan deo ekipe koja je osvojila dve uzastopne titule prvaka Turske (2015-16 i 2016-17), igrala osminu finala Lige šampiona, dok je Tošić bio proglašen za najboljeg defanzivca u tamošnjem šampionatu. 

U maju 2018. napustio je Bešiktaš i prihvatio bogatu ponudu kineskog tima Guangzhou R&F, čiji je trener Dragan Stojković Piksi. Tošić je potpisao dvoipogodišnji ugovor sa Kinezima i prema pisanju turskih medija zarađivaće 5,8 miliona evra po sezoni.

Reprezentacija

Sa mladom fudbalskom reprezentacijom je 2007. godine bio drugi na Evropskom prvenstvu, a bio se ustalio i u najboljoj postavi reprezentacije Srbije. A onda su došle za njega one “kobne” Olimpijske igre u Pekingu. Duškovo ime se, kao sigurnog učesnika najmasovnijeg sportskog događaja planete, našlo na spisku selektora Miroslava Đukića.

Međutim, njegovoj želji da postane olimpijac isprečio se tadašnji trener nemačkog Verdera u koji je Duško Tošić prispeo godinu dana ranije. Stav njegovih novih poslodavaca bio je utemeljen i na odluci FIFA, kojom klubovi nisu bili u obavezi da dozvole svojim igračima mlađim od 23 godine da se takmiče na Olimpijadi.

Pred njega je stavljen ultimativan zahtev da se odmah pridruži pripremama kluba za predstojeću sezonu, što je podrazumevalo napuštanje olimpijske selekcije. Oglušio se o taj poziv, i sa reprezentacijom otišao u Peking. Po povratku u Bremen, Šaf više nije hteo ni da čuje za njega. Prvo je trenirao sa drugim timom, a kada je počelo prvenstvo držao ga je na klupi ili tribinama, dajući mu mogućnost da zaigra “na kašičicu”. Počeo je da stagnira, a izgubio je i mesto među “orlovima”.

Za najbolju selekciju Srbije debitovao 15. novembra 2006. u prijateljskom meču sa Norveškom (1:1) u Beogradu.

Oženjen je pevačicom Jelenom Karleušom, sa kojom ima dve kćerke.