Ranković Zoran

Rođen 7. decembra 1969. u Beogradu.

U karijeri je imao više padova nego uzleta, i nekoliko puta bio je blizu odluke da “okači kopačke o klin”. Sreća mu se osmehnula tek nakon dolaska u Obilić.

Fudbal je počeo da igra kao i većina njegovih drugova iz osnovne škole, u petlićima Zvezde. Ipak, posle selekcije tadašnjeg trenera Višnjića, ostao je samo on, dok su ostali završili u Rakovici. Pošto je živeo na Miljakovcu, a niko ga nije posavetovao da je bolje da trenira u Zvezdi nego u Rakovici, posle kraćeg perioda se priključio drugovima. Prošao sve selekcije do omladinaca. Medjutim, kada mu je bilo 17 godina, zadobio je na Kup utakmici protiv Kneževca težu povredu kolena od koje dugo nije mogao da se oporavi. Zbog toga je rešio da ostavi fudbal!

Pauza je trajala čak šest godina, ali je ljubav prema “buba mari” bila isuviše jaka. Kada više nije mogao da izdrži, otišao je do kluba. Bio je sam sebi smešan na terenu, ali je zahvaljujući treneru Aci Trifunoviću, ponovo krenuo od nule. Konkurencija u Rakovici je bila izuzetna, igrali su tada braća Vignjević, Ciga Knezević… Sa druge strane, FMP mu je nudio pored igranja i posao u struci komercijaliste. Ipak, trener Trifunović nije hteo ni da čuje. Ostao je, izborio se za mesto u timu i na kraju te sezone bio drugi najbolje ocenjeni igrač lige. Nastavak karijere vezan je za Pančevo. Zajedno sa mladjim Vignjevicem i golmanom Markovicem prešao je u Dinamo. I tamo ga je čekala jaka konkurencija, Krčmar, Janjić, Radosavljević… U početku je sedeo na klupi, ali je od sedmog kola postao standardan.

Presudnu ulogu za nastavak karijere odigrao je u tom periodu pokojni predsednik “vitezova” sa Vračara Željko Ražnatović Arkan. Poziv koji se ne odbija – FK Obilić. Prošetali su se tadašnjom Prvom B ligom, a već u sezoni 1997-98 postali šampioni države, a Zoran Ranković je bio jedan od najvažnijih šrafova šampionske ekipe “vitezova”. U šampionskoj sezoni “vitezova” na 29 mečeva postigao je 23 pogodaka.