Radonjić Nemanja

Rođen 15. februara 1996. u Nišu.

Fudbalom je počeo da se bavi u mlađim kategorijama niškog Železničara, dok je u rodnom gradu nastupao još u dresu FK Medijana i niškog Radničkog. Već kao klinac, sjajnim partijama skreće pažnju na sebe i vrlo brzo izrasta u jednog od najvećih talenata u zemlji.

Kao mlad prelazi u mlađe kategorije Partizana i tu pokazuje neosporan fudbalski talenat, ali i da nije baš momak koji je u potpunosti posvećen fudbalu. Nije mu bilo od pomoći ni to što se javno izjašnjavao kao navijač rivalske Crvene zvezde, što je bio početak kraja njegove karijere u Partizanu, sa kojim kasnije nije želeo da potpiše profesionalni ugovor.

Početkom januara 2014. objavljeno je da je potpisao dugogodišnji ugovor sa italijanskom Romom. Na rimski Olimpiko je stigao zaobilaznim putem, pošto je nakon raskida stipendijskog ugovora sa Partizanom, par meseci proveo u kampu akademije Georga Hadžija u Konstanci, ali je prema svim pokazateljima odlazak u rumunski Vitorul, u konsultaciji sa agentima, iskorišćen radi što bržeg odlaska u Seriju A.

U “vučici” se nije izborio za veću šansu, slali su ga na pozajmicu u Empoli, ali ponovo nije bio dovoljno fokusiran na fudbal i nije uspevao da neosporni talenat iskaže kroz dobre igre. Još neko vreme je lutao u svojoj fudbalskoj karijeri, sve do pozajmice u Čukarički, gde je na momente, iako nije bio 100% fizički spreman, pokazivao da nije još kasno da vrati karijeru na pravi kolosek.

Nakon što je na Banovom Brdu fudbalski oživeo pod patronatom Nenada Lalatovića, ostvaruje mu se dečačka želja da zaigra u dresu kluba za koji navija od malih nogu.

Krajem jula 2017. potpisao četvorogodišnji ugovor sa “crveno-belima” iz Ljutice Bogdana 1a i tada je dogovoreno da Crvena Zvezda u slučaju transfera dobija 60 odsto prihoda, dok će 25 odsto pripasti igraču, a 15 Romi.

Bio je važan šraf ekipe koja je izborila plasman u evropsko takmičenje posle 10 godina i vratila titulu šampiona Srbije na “Marakanu”.

Nakon revanš meča plej-ofa kvalifikacija za Ligu šampiona između Crvene zvezde i austrijskog Salcburga, napustio redove šampiona Srbije i prešao u redove Olimpika iz Marseja u transferu vrednom 12 miliona evra.

Reprezentacija

Bio član svih mlađih selekcija naše zemlje. Fudbalski sladokusci i dan-danas pamte njegov meč protiv Belorusije iz 2012. kada je naša selekcija do 17 godina porazila vršnjake iz Belorusije sa 7:0, a Nemanja sa tri postignuta gola u mreži rivala bio jedan od najzapaženijih na toj utakmici. Za selekciju do 17 godina postigao pet golova na 6 utakmica.

Nepripremljen između neigranja u Italiji i pogrešnih pogleda na fudbal propustio je Mundijalito na Novom Zelandu 2015. Tamo mu je po talentu bilo mesto, o čemu govore anegdote te generacije iz vremena kada su je trenirali Milan Lešnjak i Ivan Tomić. Jedna od njih kaže da je po centrali znao da pređe kompletan tim na treningu. Dakle, igrače koji su malo kasnije postali svetski šampioni.

Nastupao na U21 Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2017. godine.

U novembru 2017. nakon prekida saradnje FSS sa Slavoljubom Muslinom, dobio je poziv vršioca dužnosti selektora reprezentacije Mladena Krstajića da se priključi A timu Srbije pred prijateljske mečeve sa Kinom (2:0) i Južnom Korejom (1:1) koje su Orlovi odigrali u Guangdžou, odnosno Busanu.

Učesnik Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji.