Pirmajer Josip

Rođen 14. februara 1944. u Trbovlju, umro 24. juna 2018. u Srbobranu.

Imao je izuzetno bogatu igračku i trenersku karijeru. Kao mlad fudbaler karijeru je počeo 1961. u RFK Novi Sad koji je tada igrao u Prvoj ligi SFRJ. Tu je ostao dve i po godine kada je prešao u beogradski Partizan za koji je nastupao pune četiri i po godine. 

Kao standardni prvotimac na mestu levog krila sa Partizanom osvaja titulu prvaka 1964/65, što je bio uvod u kasniji pohod do finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Odigrao je svih devet utakmica na putu do finala, uključujući i finale protiv Reala, i postigao je i jedan gol, protiv Verdera iz Bremena u Beogradu.

Jedan je od retkih koji je ostao u Partizanu i posle tog finala, ali još dve godine. Za to vreme, nastupio je 121 put u šampionatu za „crno-bele“ i dao 28 golova. Ukupno je za Partizan odigrao 261 utakmicu. 

U drugoj polovini 1967. godine Pirmajer se vratio u Novi Sad ali ovoga puta je igrao u Vojvodini (četiri godine). Posle toga usledila je trogodišnja „pečalba“ u Francuskoj (Nîmes Olympique) a igračku karijeru je završio tamo gde je i počeo – u FK Novi Sad.

Bio je izuzetno korektan igrač, uz podatak da kroz celu karijeru nikad nije bio isključen, niti je dobio žuti karton.

Kao igrač prošao je i sve reprezentativne selekcije ondašnje Jugoslavije (omladinske, mlade, olimpijske) a za seniorsku reprezentaciju igrao je četiri meča.

Po završetku igračke karijere bavio se trenerskim poslom, radeći u mnogim klubovima – Novom Sadu, Vojvodini, Bečeju, Sileksu, Elanu, Beogradu. Bio je pomoćni trener Ljupku Petroviću u sezoni 1988/89, kada je Vojvodina osvojila svoju drugu šampionsku titulu.

Preminuo je u 75. godini u Srbobranu.