Petrović Vladimir

Rođen 1. jula 1955. u Beogradu.

Više puta bio je proglašavan za najboljeg fudbalera SFRJ i prvog sportistu Beograda. Posle Hajduka sa Liona, gde je počeo da šutira loptu, nastavio je u Crvenoj zvezdi kao pionir, junior i prvotimac, pune tri godine i kapiten trofejne generacije.

Za Crvenu zvezdu je debitovao 19. jula 1972, u meču Letnje lige šampiona protiv splitskog Hajduka (3:1) i do 12.decembra 1982. odigrao ukupno 497 mečeva (od toga 258 prvenstvenih) i postigao 117 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio četiri titule prvaka (1973,1977,1980 i 1981) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1982).

Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982-83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.

Za A reprezentaciju je debitovao protiv Mađara (1:1), u Beogradu 26.septembra 1973. Odigrao je ukupno 34 meča, poslednji protiv Norvežana (1:3), u Oslu 13.oktobra 1982. Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Nemačkoj i 1982. u Španiji.

Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik Dragoslava Šekularca (1989). Sedam godina kasnije preuzeo je i glavnu trenersku rolu na Marakani i već prve sezone osvojio nacionalni Kup. Iako je na međunarodnim utakmicama Zvezda igrala sjajno (eliminisala Harts i Kajzerslautern, ispala od Barselone), Partizan je u domaćem prvenstvu bio bolji. To je Pižonu na emotivnom nivou izuzetno teško palo, te je sa suzama u očima saopštio javnosti da je „još nedovoljno iskusan trener da bi vodio jedan tako veliki klub“.

Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore postao je viceprvak Evrope (2004), a duple krune bile su redovna pojava u inostranim klubovima gde je radio – Slavija Mozer (Belorusija), Dalijan (Kina), a kao selektor bio je i na čelu reprezentacija Kine i Kuvajta.

U junu 2009. po drugi put u trenerskoj karijeri seo na klupu najtrofejnijeg srpskog fudbalskog kluba, da bi u martu 2010. bio smenjen sa mesta trenera Crvene zvezde posle prvenstvenog poraza od Metalca iz Gornjeg Milanovca, iako je ekipa i dalje bila lider na tabeli uz dva boda prednosti. Njegov naslednik Ratko Dostanić trku je završio sa čak “minus sedam” u odnosu na Partizan.

Od 17. septembra 2010. do 14. oktobra 2011. obavljao dužnost selektora reprezentacije Srbije. Nakon što je Srbija takmičenje u Grupi C kvalifikacija za prvenstvo Evrope 2012. godine završila na trećem mestu i nije se plasirala u baraž,  posle razgovara sa čelnicima FSS-a na čelu sa predsednikom Tomislavom Karadžićem postignut je dogovor o sporazumnom raskidu ugovora.

Po završetku razgovora, jedan od najboljih fudbalera naše zemlje u istoriji i dosadašnji selektor Srbije izjavio je da mu je bila čast da u proteklom periodu predvodi nacionalnu selekciju.

– “Imao sam čast i zadovoljstvo da u prethodnom periodu sarađujem na najbolji mogući način sa čelnicima Fudbalskog saveza Srbije i da sa klupe predvodim najjači nacionalni tim”, rekao je Petrović. Nismo se plasirali na naredni kontinentalni šampionat. Kao odgovorni ljudi, svesni svih zadataka u poslu kojim se bavimo, razmotrili smo novonastalu situaciju i dogovorili se da je sporazumni raskid ugovora najbolje rešenje”, rekao je Petrović i poželeo svima u Savezu i u reprezentaciji sreću i uspeh u narednom periodu.

Nakon neuspeha koji je doživeo kao selektor Srbije, Vladimir Petrović Pižon je u februaru 2013. trenersku karijeru nastavio na klupi reprezentacije Iraka, sa primarnim ciljem da ovu selekciju odvede na Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu.

Nakon neuspeha u kvalifikacijama za SP, srpski stručnjak je dobio otkaz posle svega pet meseci na mestu selektora, a zamenio ga je dotadašnji selektor mlade reprezenzacije Iraka.

Kratko je vodio i nacionalni tim Jemena, da bi u maju 2014. postao šef stručnog štaba iranskog Traktor Šanzija.