Peruzović Luka

Rođen 26. februara 1952. u Splitu.

Ponikao je u jednoj od najboljih generacija omladinaca splitskog Hajduka (sa Šurjakom, Mužinićem, Luketinom, Boljatom, Jovanićem i drugim), koju je trener Tomislav Ivić uzdigao do ekipe koja je u sezoni 1969/70. osvojila oba nacionalna trofeja u omladinskom fudbalu.

Za prvi tim je počeo da igra u sezoni 1969/70. i za jednu deceniju igranja, kao odličan odbrambeni igrač, odrgrao je za “Majstore s mora” ukupno 470 utakmica i postigao 20 golova. Osvojio je i osam domaćih trofeja: četiri prvenstva (1971, 1974, 1975. i 1979. godine) i četiri trofeja Kupa (1973, 1974, 1975. i 1977.).

Kad je 1980. napustio Hajduk i postao član belgijske ekipe RSC Anderlecht iz Brisela, s ovom ekipom osvojio je tri prvenstva Belgije (1981, 1985, 1986) i Kup UEFA (1983). Kada se 1986. godine vratio u Hajduk, kapiten Hajduka bio je Branko Miljuš koji je logično reagovao: “Smešno je da ja budem kapiten Luki Peruzoviću kojeg svi mi igrači gledamo s izuzetnim poštovanjem.” Iako Luka nije insistirao na kapitenskoj traci, postao je predvodnik jedne nove generacije Hajduka nakon odlaska Zlatka i Zorana Vujovića u inostranstvo i bolesti Ivana Gudelja.

Uz 10 utakmica za omladinsku ekipu (1969-1970) i dve za mladu (1970-1974), odigrao je i 18 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 3. jula 1974. protiv Švedske (1:2) u Dizeldorfu, na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj, a poslednju utakmicu odigrao je 21. decembra 1983. protiv Bugarske (3:2) u Splitu, kojom se naša reprezentacija kvalifikovala za finalni turnir Prvenstva Evrope 1984. u Francuskoj.

Po završetku igračke karijere posvetio se trenerskom poslu. Počeo je kao pomoćnik bugarskom stručnjaku Ivanu Vucovu, koji je bio trener Splićanima. Samostalno je trenirao Hajduk, belgijske klubove Šarloa, Standard, Genk i Anderleht, marsejski Olimpik i Genčerbirligli iz Ankare. Bio je trener i u klubovima Saudijske Arabije i Katara.

Tokom 2004. i 2005. selektor reprezentacije Bahreina, s kojom učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj (eliminisan u plej-ofu od Trinidada i Tobaga).

Jedno vreme sedeo na klupi tuniskog kluba Club Sportif Sfaxien (2009), da bi se ponovo vratio u Belgiju i po četvrti put seo na klupu belgijskog prvoligaša Šarloa.