Pavlović Miroslav

Rođen 23. oktobra 1942. u Užičkoj Požegi, umro 19. januara 2004. u Beogradu.

Sa 16 godina postao je prvotimac Sloge u rodnoj Užičkoj Požegi i istakao se kao napadač-golgeter, nastavio je u Slobodi iz Titovog Užica (1963-1967), a najveće uspehe postigao je u dresu beogradske Crvene zvezde za koju je od 14. maja 1967. pa do 14. maja 1974. odigrao 400 utakmica (od toga 204 prvenstvene) i postigao četiri gola.

U dresu “crveno-belih”, igrao je u vreme kad je Crvena zvezda dominirala u jugoslovenskom fudbalu i osvojila najviše trofeja: 1968, 1969, 1970. i 1973. godine bio je standardni član ekipe koja je osvajala prvenstvo Jugoslavije, a 1968. 1970. i 1971. i Fudbalski kup Jugoslavije.

Igrao je na mestu krilnog halfa, bio je pouzdan igrač – uvek neumoran, primerno borben, neustrašiv i uporan. Samo posle jedne sezone igranja za Crvenu zvezdu, postao je i reprezentativac, odigravši u periodu od 1968. do 1974. 46 utakmica za reprezentaciju, za koju je postigao i dva gola.

Debitovao je u polufinalu Kupa evropskih nacija 5. juna 1968. protiv Engleske (1:0) u Firenci i počeo akciju iz koje je postignut jedini gol (Džajić), a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. jula 1974. protiv Švedske (1:2) u Diseldorfu, na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj. U 52 uzastopne utakmice reprezentacije izostao je iz ekipe samo šest puta!

Dobio je i veliko međunarodno priznanje kad je 31. oktobra 1973. pozvan da u Barceloni igra u selekciji Evrope protiv Južne Amerike.

Posle Svetskog prvenstva 1974, karijeru je nastavio u Belgiji gde je igrao za FC Diest, a 1977. je u dva maha igrao u američkoj profesionalnoj ligi u San Hozeu, gde je i završio karijeru.

Nakon igračke karijere, dugi niz godina radio je kao direktor omladinske škole, najpre u Obiliću, a potom i u Crvenoj zvezdi.

Preminuo je 19. januara 2004. godine u Beogradu.