Nikezić Petar

Rođen 3. aprila 1950. u Zmajevu, kod Novog Sada, umro 19. jula 2014. u Novom Sadu.

Petar Nikezić je u pravom smislu reči dete Vojvodine. Počeo je još kao pionir 1961.godine, kako kaže „tu u komšiluku“, jer je stanovao blizu stadiona, a već sa 17 postao nezamenjivi prvotimac crveno-belih. Kad god je bio dousuđen slobodan udarac za Novosađane, nema veze da li s 20, 30 ili više metara, stadionom je odjekivalo “Pero, Pero”. Navijači su znali da će videti nešto nesvakidašnje: gol, prečku ili neke druge muke protivničkih golmana. A odigrao je 587 utakmica za prvi tim i postigao 120 golova.

Bio je član generacije Vojvodine koja je po mnogima igrala najlepši fudbal toga vremena ali se nije okitila titulom šampiona države. Ipak, jedan je od onih koji ima jedini međunarodni trofej koji je novosadski klub osvojio – Srednjeevropski kup 1977. godine.

Kao internacionalac igrao u američkoj Tulsi (1982), zatim i u austrijskom Voest Linz (1978-79). Vraća se u novosadsku Vojvodinu (1979-80), a od 1980. igrao je za NK Osijek, a naredne dve sezone (1982-1984) nosio je dres drugoligaša NK Šibenik.

Uz jedan susret za omladinsku (1968), odigrao je i tri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije : 16.oktobra 1971. protiv DR Nemačke (0:0) u Beogradu, zatim 1972. protiv Italije (1:3) u Torinu, a poslednju 4. februara 1973. protiv Tunisa (5:0) u Tunisu.

Po okončanju profesionalne karijere, bio je šef stručnog štaba tadašnje inđijske Agrounije, Mladosti iz Apatina, Slavije, ali se uvek vraćao u Vojvodinu. Ponekad je bio pomoćnik glavnog trenera, a jedno vreme i sekretar omladinskog pogona Vojvodine.