Nađ Albert

Rođen 29. oktobra 1974. u Zemunu.

Za beogradski Partizan je nastupao u dva navrata, od 1992. do 1996, pa posle perioda provedenog u Španiji, vratio se u matični klub 2002. i već 2003. ga je kao kapiten predvodio u Ligi šampiona. Odigrao 405 utakmica u “crno-belom” dresu i postigao 33 golova. Sa Partizanom osvojio pet titula prvaka (1993, 1994, 1996, 2003. i 2005.) i jedan trofej u Kupu Jugoslavije (1994). Senku na vreme provedeno u Humskoj bacio je način na koji je otišao iz kluba posle sukoba sa trenerom Đukićem.

Pored crno-belih sa Topčiderskog i Banovog brda, igrao i za španske klubove Betis (1996-98), Ovijedo (1998-2002) i Elče (2001), kao i za ruski Rostov (2007).

Tačku na igračku karijeru stavio u 34. godini. Simbolično, poslednju utakmicu odigrao je za Čukarički protiv Partizana, kluba u kome je ponikao i proveo najviše vremena. Pre početka meča saigrači iz Čukaričkog poklonili su mu fotelju za ljuljanje sa aluzijom na “penzionerske dane” koji mu predstoje. Sredinom drugog poluvremena navijači Partizana su skandirali dobro poznati slogan: – “Albert kapiten… Jedan je Albert kapiten”… A ljubimac Grobara im se odužio na nesvakidašnji način – podigao je dres u kome je igrao, a ispod njega je nosio drugi, Partizanov dres, sa brojem 28 koji je dugo godina bilo njegovo vlasništvo.

Reprezentativna karijera

Odigrao je 45 utakmica za reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore i postigao 3 gola. Debitovao 23. decembra 1994, na prijateljskoj utakmici protiv Brazila koja je odigrana na stadionu Olimpiko monumental u Porto Alegreu. Na svojoj drugoj utakmici, 31. januara 1995, protiv Hong Konga je postigao svoj prvi gol u nacionalnom dresu.

Odlukom selektora Slobodana Santrača, Nađ nije putovao na Svetsko prvenstvo 1998. u Francuskoj, iako je odigrao gotovo sve mečeve u kvalifikacijama, i to na mestu levog beka.[18] Nađ se dve godine kasnije, kod novog selektora Vujadina Boškova, našao na spisku igrača za Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji. Na tom prvenstvu je nastupio na dve utakmice grupne faze, u remiju protiv Slovenije (3:3) i u pobedi nad Norveškom (1:0).

Nakon četiri godine pauze, Nađ je u aprilu 2004. ponovo zaigrao za reprezentaciju kod selektora Ilije Petkovića. Odigrao je svih 90. minuta prijateljske utakmice sa Severnom Irskom (1:1). Nastupio je i na dva susreta u uspešnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006 u Nemačkoj, i to u pobedama protiv Litvanije (0:2) u gostima i protiv Bosne i Hercegovine (1:0) u Beogradu.

Selektor Ilija Petković je uvrstio Nađa na konačan spisak igrača koji putuju na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, pa je tako Nađ u poznim igračkim godinama dobio priliku da zaigra na Mundijalu. Na Mundijalu u Nemačkoj, reprezentacija SCG je izgubila sve tri utakmice a Nađ je na sva tri susreta bio na terenu. Odigrao je celu utakmicu protiv Holandije, poluvreme protiv Argentine i pola sata protiv Obale Slonovače kada je zbog dva žuta kartona morao da napusti igru. Meč protiv Obale Slonovače mu je ujedno bio i poslednji u nacionalnom dresu.

Nakon igračke karijere

Član Upravnog odbora FK Partizan postaje 2009. godine, gde dobija ulogu koordinatora sportskih selekcija kluba. Kao koordinator obavlja i dužnost sportskog direktora u sezoni 2010/11. kada se Partizan po drugi put kvalifikovao u grupnu fazu UEFA Lige šampiona.

Na mesto sportskog direktora FK Partizan, postavljen je odlukom Upravnog odbora 29. maja 2013. godine. Na toj poziciji se zadržao tačno godinu dana kada je napustio funkciju nakon što mu je istekao ugovor.[20]

U januaru 2017. je postao sportski direktor srpskoligaša Rakovice, a iste godine je i postavljen za trenera ovog kluba, što mu je i prvi trenerski posao u karijeri. U avgustu 2019. je počeo da radi kao pomoćnik Savi Miloševiću u prvom timu Partizana, a 31. oktobra 2019. je preuzeo Partizanovu filijalu Teleoptik.