Mrkušić Srđan

Rođen 26. maja 1915. u Sinju, umro 30. oktobra 2007. u Beogradu.

Kad je 9. septembra 1953. branio gol beogradske Crvene zvezde na utakmci sa subotičkim Spartakom, imao je 38 godina, tri meseca i 13 dana – čime je ušao u istoriju ligaškog fudbala nekadašnje Jugoslavije kao najstariji učesnik na mečevima državnog prvenstva.

Spada među sedmoricu naših fudbalera koji su i pre i posle drugog svetskog rata nosili nacionalni dres (još Brozović, Cimermančić, Velfl, Pleše, Frane Matošić i Lovrić). Visok i stasit, atletski građen i vrlo snažan, posebno se isticao spektakualrnim stilom odbrane: dalekim “ispucavanjem” i čestim istrčavanjima izvan kaznenog prostora (jedno vreme je eksperimentalno igrao i – centarfora).

Karijeru je počeo na golu splitskog ASK-a, odakle ga je legendarni splitski igrač i trener Luka Kaliterna (1893-1984) kao 18-godišnjaka doveo u NK Hajduk-Split (1934-1936), u kome je 1935. debitovao za prvi tim (odigrao ukupno 35 zvaničnih utakmica). Posle gimnazijske mature, preselio se u Beograd i obukao “plavi” dres BSK-a (1936-1944) za koji je branio na oko 350 zvaničnih utakmica (ne postoje tačni podaci) i 1939. osvojio državno prvenstvo.

Posle drugog svetskog rata kratko je igrao za FK Milicionar – Beograd (1945), a onda je visoku klasu potvrdio i zenit karijere dostigao u FK Crvena zvezda – Beograd (1946-1955), za koju je branio na 154 zvanične utakmice (51 u prvenstvu) i osvojio tri uzastopna pobednička trofeja Kupa (1948,1949. i 1950).

Uz šest utakmica za reprezentaciju Beograda, odigrao je i 11 za reprezentaciju Jugoslavije (1941-1950). Debitovao je 23. marta 1941. protiv Mađarske (1:1) u Beogradu, na poslednjoj utakmici pred drugi svetski rat 1941, a ostalih 10 utakmica odigrao je za SFR Jugoslaviju – poslednju 8. oktobra 1950. u Beču protiv Austrije (2:7), predavši golmansku “štafetu” slavnom Vladimiru Beari, za mnoge našem najboljem golmanu svih vremena.

Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu, na kome je branio na sve tri utakmice Jugoslavije (Švajcarska 3:0, Meksiko 4:1 i Brazil 0:2), a “utakmicu života” pružio je 11. decembra 1949. u “majstorici” protiv Francuske (3:2) u Firenci, koja je odlučivala ko će naredne godine igrati u Brazilu.

Diplomirao je 1946. hortikulturu i kao inženjer radio u Beogradu, posebno se angažujući na izgradnji fudbalskih terena. Do poslednjeg dana je ostao veran Crvenoj zvezdi u čijem je Upravnom odboru bio kao predstavnik njenih starih asova.