Mitrović Milorad

Rođen 12. aprila 1908. u Velikom Gradištu, umro 9. avgusta 1993. u Splitu.

Ponikao je u podmlatku BSK-Beograd (1922-1937), u kome je 24. januara 1924. zaigrao za prvi tim i demonstrirao, kao levi bek, vrlo visoku igračku klasu (spada među naše najbolje bekove između dva svetska rata).

Osrednjeg rasta, snažne i skladne telesne građe, bio je majstor u dobrom postavljanju i u igri glavom. Po sportskoj fernesi bio je najveći “džentlmen” beogradskog fudbala svoga vremena.

Posle olimpijskog turnira u Amsterdamu, igrao je 1928. u Francuskoj za SC Montpellier (1928-1932) i FC de Sete 5/0 (1933-1934), zajedno sa Ivicom Bekom. Kad se vratio u BSK, osvojio je dve titule nacionalnog prvaka (1935. i 1936), a odigravši poslednju utakmicu za “plave” 3. oktobra 1937. karijeru je završio kao član BASK – Beograd (1937-1941).

Uz 10 utakmica za gradsku selekciju Beograda, odigrao je i tri za nacionalni tim Jugoslavije (1928-1935). Debitovao je 29. maja 1928. protiv Portugalije (1:2) u Amsterdamu na olimpijskom turniru (igrao je “u paru” sa Ivkovićem – “Milutincem”), a poslednju 1. januara 1935. protiv Rumunije (4:0) u Atini za Balkanski kup (“u paru” sa Jozom Matošićem). Tada je naša reprezentacija osvojila jedini pobednički trofej u ovom takmičenju.

Bio je trener reprezentacije Burme (1955-1959), a iz porodičnih razloga od 1958. živeo je u Splitu, gde je i umro u 85. godini zbog problema sa krvnim sudovima.