Marjanović Blagoje
Osnovni podaci
| Prezime i ime | Marjanović Blagoje |
|---|---|
| Pozicija | Napadač |
| Rođen | 09.09.1907 - |
| Umro | 01.10.1984 - |
| Debitovao | 28.06.1926 |
Statistika za reprezentaciju
58
Nastupi
37
Golovi
0
Žuti kartoni
1
Crveni kartoni
Biografija
Rođen 9. septembra 1907. u Beogradu, umro 1. oktobra 1984. u Beogradu.
Nekad je bilo dovoljno reći: Moša, i znalo se o kome je reč. Bio je inkarnacija fudbalskog majstorstva u vremenu između dva rata. Sjajan igrač, nenadmašan golgeter. Više od decenije bio je sinonim BSK-a, našeg najboljeg i najuspešnijeg fudbalskog kluba. Nezamenljivi državni reprezentativac, njegov rekord – 37 golova za “plave”, premašen je tek posle Drugog svetskog rata.
Počeo je da igra još kao dečak, u trećem timu podmlatka “Jugoslavije”, da bi ga Radenko Milrović, najveći lovac na talente, odveo u BSK. Mošina karijera bila je skokovita. Brzo je postao prvotimac i reprezentativac. Gotovo da je bilo nezamislivo da prođe utakmica, a da Moša ne postigne gol.
Duže od jedne decenije bio je nezamjenljivi reprezcntativac. Igrao je na mestu centarfora, desne polutke i desnog krila. Bio je veoma autoritativan igrač. Njegova reč slušala se bez pogovora. U BSK-u i državnoj reprezentaciji. Sa Tirnanićem, sačinjavao je čuvenu desnu stranu beogradskih “plavih”. Njihovo majstorstvo opijalo je gledaoce.
Moša je za vreme rata bio u zarobljeništvu. Po povratku, posvetio se trenerskom pozivu, radio je u našoj zemlji i u Italiji. Razboleo se u trenutku kada se spremao da ode u Kairo. Jedno vreme primao je invalidsku penziju, kasnije je dobio nacionalnu penziju, kao zaslužni majstor sporta…
Sa suprugom Planinkom, kćerkom i sinom, Blagoje Marjanović je stanovao na Terazijama, u Igumanovoj palati. Jedna vitrina je pravi mali muzej Mošinih trofeja, odlikovanja, priznanja, suvenira, zastavica… Nekoliko kožnih albuma puni su starih požutelih fotografija. Tu je i knjiga pokojnog Ljubiše Vukadinovića – “Hiljadu golova Moše Marjanovića”.
Jedna blistava igračka i veoma uspešna trenerska karijera je u tom kutku nad kojim dominira Mošina slika. Najdraža uspomena: na rukama ga nose sa terena Sava Antić, golman Cvetković, Juričko… Osvojen je pehar maršala Tita, BSK je na stadionu JNA u finalu savladao tim “Hajduka” rezultatom 2:0.
– Nebrojeno puta sam iznošcn sa terena na rukama navijača – kaže Moša, naglašavajući samoglasnike. – Ali, ovo je nešto drugo (Širi ruke, krivi glavu na jednu stranu), bio sam trener, tada se radost pojačano doživljava. U tom poslu mnogo je patnji, a malo radosti, zato su trenuci trijumfa, dragi,nezaboravni…
Mošina soba je i danas sva u plavom. Objašnjenje daje njegova supruga: “On je ludo voleo predratni BSK, klub u kome je postigao sve, I zato je posle rata s toliko žara i ljubavi trenirao današnji BSK, ovaj s Karaburme”.
Na kućnom kaputu zapažam klupsku značku BSK-a. Primetio je da sam na njoj zadržao pogled.
– U mome detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam i rođen, u prvo vreme znali smo za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama bio sam najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zove lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz kraja i ja pošli smo da vidimo to čudo. I lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakala, letela kroz vazduh… To nam se dopalo. Odmah smo odlučili da skupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije, fudbal je moj život! Od tih dečačkih dana do danas on je za mene sedište svega.
Za naš predratni fudbal Prvo svetsko prvenstvo bilo je događaj koji je učinio da fudbal pređe okvire sporta i postane deo društva. Senzacionalne pobede naše reprezentacije u dalekom Urugvaju 1930. godine imale su veliki odjek. To više nije bila igra “dokonih mladića”. Oni su tamo reprezentovali zemlju.
– Naš uspeh u Urugvaju – seća se Moša – bio je prekretnica za beogradski i jugoslovenski fudbal. Odjednom svi su počeli da nas gledaju s uvažavanjem, novine su pisale o nama, donosile naše slike, postali smo ljudi velikog publiciteta… Beograđani su tada pevušili pesmu: “Montevideo, Bog te video…” i bili ponosni na svoje ljubimce. Tirke i ja više nismo mogli da idemo ulicom a da nas ljudi ne pozdrave skidanjem šešira. U kafani, kelneri bi odmah donosili piće ili bi nas pitali šta želimo, to naručuje “gospodin za onim stolom”. Najčešće, mi te ljude nismo znali. Koliko mi se puta dogodilo da me momak iz radnje pozove unutra, a gazda pokaže nov engleski šlof, parišku košulju ili kravatu iz Beča. Popričamo malo o fudbalu, spremam se da krenem, a momak mi daje paket. Trgovac samo klimne glavom: “To je za vas, Mošo, za onaj gol koji ćete dali u nedelju”. Imao sam parfimeristu koji je specijalno za mene pravio kolonjsku vodu, svog berberina Savu, koji je radio kod majstora Grujića u Prizrenskoj ulici, obućara koji mi je pravio cipele po meri… Tako je onda bilo.
U daljem razgovoru doznajem da je posle svetskog prvenstva BSK prvi počeo da daje novac igračima. U početku,pare su primali samo Moša Marjanović i Tirnanić. Kasnije, kada su iz Osijeka dovedeni Gustav Lehner i Franja Glazer, potom Ernest Dubac, pa Bruno Knežević iz Zagreba, a pred rat Petar Manola iz Sarajeva i Srđan Mrkušić iz Splita, beogradski “plavi”‘ su već bili gotovo profesionalna ekipa.
Moša kaže da je on prvu platu primio u iznenađujućem iznosu za ono vreme – 1.800 dinara. Tirke je imao tri stotine manje, ostali igrači nisu primali ni premije.
Tek 1935. BSK je uveo plate (za igrače koji nisu radili) i premije, koje su bile 500, 800 do 1.000 dinara, kada su bile u pitanju utakmice sa mesnim rivalom SK “Jugoslavijom” i zagrebačkim “Građanskim”, koji je po snazi i igračkim kvalitetima stajao uz bok BSK-u, a povremeno bio i bolji.
Pijemo kafu, Moša pokazuje rukom na televizor i mršti se.
– Danas je teško igrati fudbal – iskren je stari as. – Trči se mnogo, startuje oštro, pokrivanje protivnika je striktno, čim igrač primi loptu, mora da očekuje da će biti ometen, često i bezobzirnim startom. Malo je mogućnosti da se danas pokaže majstorstvo. Bilo bi besmisleno da tvrdim kako smo mi bili talentovaniji od ove današnje generacije. Ne, sve je u progresu, pa i fudbal. Ali, danas se igra drugim ritmom. Mene često pitaju stari prijatelji zašto današnji igrači ne znaju da šutiraju volejem, kao nekada ja (to je bila jedna od Mošinih specijalnosti). Ne mogu da ih ubedim da znaju, možda i bolje nego ja, ali nema šansi, tek ponekad dogodi se da napadač ima slobodan prostor za volej.
Predočavam Moši da je bio najbolji golgeter svoga vremena, da takvo snalaženje pred golom, tu savršenu tehniku šuta i intuiciju drugi nisu imali. On obara pogled, smeši se krajem usana, vrti glavom:
– Možda sam bio lukaviji od drugih. Meni je u šesnaestercu mozak brzo radio. Vodio sam računa o svemu; kako je postavljen golman, protivnik, saigrač, ko ima loptu… Znao sam i kako ko proigrava od mojih drugova. Ne samo Tirketa, kako to ljudi misle, znao sam i ostale: Vujadinovića, Valjarevića, Glišovića, Božovića… Uvek sam se trudio da reagujem munjevito, shvatio sam da u fudbalu odlučuju delići sekunde,zato sam golove davao i đonom, petom, grudima, čak i stomakom… Nisam cepao mreže, nisam bio tobdžija, za mene je bilo važno samo da lopta pređe gol-liniju.
Bio je dugo trener, čak i naše reprezentacije, i zanimalo me je zašto nije stvorio “novog Mošu”.
– Sve što sam znao, prenosio sam igračima. Nesebično. Hteo sam da igraju brzo, racionalno, efikasno… Naročito sam voleo Savu Antića. Bio je čudesno talentovan, sjajan igrač. Nije postao legenda, jer je igrao u malom klubu. Da je bio igrač “Partizana” ili “Crvene zvezde”, o njemu bi se i danas pričalo. Verovao sam da će Sava biti moj naslednik. Kasnije sam sve nade polagao u Skoblara. To je veličanstven igrač. Najkompletniji. Imao je sve. Čak jači temperament nego Antić. Trebalo je da Joška Skoblar igra centarfora i bio bi Moša svoga vremena. Znate, kao trener shvatio sam da se golgeter rada. l mene niko nije stvorio, ni ja druge nisam mogao da naučim da daju golove. To je tako: imaš dar za to ili ga nemaš.
Moša je poslednjih godina retko izlazio u šetnju gradom. Čitao je novine, gledao televiziju, strastveno kupovao lozove i popunjavao tikete Sportske prognoze. Na svet oko sebe gledao je sa visine svog trećeg sprala. Često je na prozoru, menja raspoloženja. Više je setan nego vedar. S njegovom sudbinom poslednjih godina, teško je i biti u dobrom raspoloženju.
Ipak, Moša je sve junačno podnosio. Čudne su snage pomirenja u njemu. On nije bio običan igrač, ni običan trener, nije čak ni čovek sa običnom sudbinom. Život najpopularnijeg jugoslovenskog fudbalera pre rata potvrda je da trajne sreće nema. Postoje samo trenuci sreće. Za ovog čoveka dani radosti davno su prošli. Sve manje je onih ljudi koji su uživali u Mošinim golovima, odlaze… Ali, legenda o Moši živi i traje, l danas je on inkarnacija golgeterske veštine.
Kao mlad, Moša je znao da pije iz čaše života. Kada je doživeo moždani infarkt, njegova nemoć bila je tragična. Kao sportista koji je navikao da pobeđuje, nije se predao. Izvojevao je i tu najtežu pobedu: ponovo je naučio da govori i hoda. Umro je u Beogradu 1.10.1984.godine.
Na fudbalskom terenu bio je nepredvidljiv,lukav,inteligentan…gotovo nedodirljiv u svojoj superiornosti. Danas, kada više nije živ, živi u sećanjima svojih obožavalaca, prijatelja i svih koji su ga znali. Ostao je i nadimak – Moša – sinonim golgeterskog umeća.
Odlomak iz knjige “Asovi veka”, 1999, (Mile Kos)
| Datum | Takmičenje | Domaćin | Gost | Rezultat |
|---|---|---|---|---|
| 03.04.1938 | Kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo | Kraljevina Jugoslavija | Poljska | 1-0 |
| 10.10.1937 | Kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo | Poljska | Kraljevina Jugoslavija | 4-0 |
| 06.06.1937 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Belgija | 1-1 |
| 13.12.1936 | Prijateljska | Francuska | Kraljevina Jugoslavija | 1-0 |
| 06.09.1936 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Poljska | 9-3 |
| 12.07.1936 | Prijateljska | Turska | Kraljevina Jugoslavija | 3-3 |
| 10.05.1936 | Kup prijateljskih zemalja | Rumunija | Kraljevina Jugoslavija | 3-2 |
| 06.09.1935 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Češka | 0-0 |
| 18.08.1935 | Prijateljska | Poljska | Kraljevina Jugoslavija | 2-3 |
| 24.06.1935 | Balkanski Kup | Bugarska | Kraljevina Jugoslavija | 3-3 |
| 20.06.1935 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Grčka | 6-1 |
| 17.06.1935 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 2-0 |
| 01.01.1935 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 4-0 |
| 16.12.1934 | Prijateljska | Francuska | Kraljevina Jugoslavija | 3-2 |
| 02.09.1934 | Prijateljska | Češka | Kraljevina Jugoslavija | 3-1 |
| 26.08.1934 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Poljska | 4-1 |
| 03.06.1934 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Brazil | 8-4 |
| 29.04.1934 | Kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo | Rumunija | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 01.04.1934 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Bugarska | 2-3 |
| 18.03.1934 | Prijateljska | Bugarska | Kraljevina Jugoslavija | 1-2 |
| 24.09.1933 | Kvalifikacije za Svetsko Prvenstvo | Kraljevina Jugoslavija | Švajcarska | 2-2 |
| 10.09.1933 | Prijateljska | Poljska | Kraljevina Jugoslavija | 4-3 |
| 06.08.1933 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Češka | 2-1 |
| 07.05.1933 | Prijateljska | Švajcarska | Kraljevina Jugoslavija | 4-1 |
| 30.04.1933 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Španija | 1-1 |
| 09.10.1932 | Prijateljska | Češka | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 03.07.1932 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 3-1 |
| 29.05.1932 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Poljska | 0-3 |
| 03.05.1932 | Prijateljska | Portugal | Kraljevina Jugoslavija | 3-2 |
| 24.04.1932 | Prijateljska | Španija | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 04.10.1931 | Balkanski Kup | Bugarska | Kraljevina Jugoslavija | 3-2 |
| 02.10.1931 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Turska | 0-2 |
| 02.08.1931 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Češka | 2-1 |
| 28.06.1931 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 2-4 |
| 21.05.1931 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Mađarska | 3-2 |
| 19.04.1931 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Bugarska | 1-0 |
| 15.03.1931 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Grčka | 4-1 |
| 16.11.1930 | Balkanski Kup | Bugarska | Kraljevina Jugoslavija | 0-3 |
| 03.08.1930 | Prijateljska | Argentina | Kraljevina Jugoslavija | 3-1 |
| 27.07.1930 | Svetsko Prvenstvo | Urugvaj | Kraljevina Jugoslavija | 6-1 |
| 17.07.1930 | Svetsko Prvenstvo | Kraljevina Jugoslavija | Bolivija | 4-0 |
| 14.07.1930 | Svetsko Prvenstvo | Kraljevina Jugoslavija | Brazil | 2-1 |
| 04.05.1930 | Kup prijateljskih zemalja | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 2-1 |
| 13.04.1930 | Balkanski Kup | Kraljevina Jugoslavija | Bugarska | 6-1 |
| 26.01.1930 | Balkanski Kup | Grčka | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 28.10.1929 | Prijateljska | Češka | Kraljevina Jugoslavija | 4-3 |
| 06.10.1929 | Balkanski Kup | Rumunija | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 28.06.1929 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Češka | 3-3 |
| 19.05.1929 | Prijateljska | Francuska | Kraljevina Jugoslavija | 1-3 |
| 10.05.1929 | Kup prijateljskih zemalja | Rumunija | Kraljevina Jugoslavija | 2-3 |
| 28.10.1928 | Prijateljska | Češka | Kraljevina Jugoslavija | 7-1 |
| 06.05.1928 | Kup prijateljskih zemalja | Kraljevina Jugoslavija | Rumunija | 3-1 |
| 08.04.1928 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Turska | 2-1 |
| 25.03.1928 | Prijateljska | Mađarska | Kraljevina Jugoslavija | 2-1 |
| 28.10.1927 | Prijateljska | Češka | Kraljevina Jugoslavija | 5-3 |
| 15.05.1927 | Prijateljska | Bugarska | Kraljevina Jugoslavija | 0-2 |
| 10.05.1927 | Kup prijateljskih zemalja | Rumunija | Kraljevina Jugoslavija | 0-3 |
| 28.06.1926 | Prijateljska | Kraljevina Jugoslavija | Češka | 2-6 |
| Datum | Utakmica | Minut | Tip kartona |
|---|---|---|---|
| 30.04.1933 | Kraljevina Jugoslavija 1-1 Španija | 86′ | Crveni |
Klubovi u karijeri
Nema evidentiranih klubova za ovog igrača.