Maksimović Nemanja

Rođen 26. januara 1995. u Banj Koviljači.

Prve fudbalske korake načinio u FK Gučevo iz Banje Koviljače, a od 2007. bio je član mlađih selekcija beogradske Crvene zvezde.

Posle odrađenog omladinskog staža u Ljutice Bogdana nije se pojavio na prozivci seniorskog tima, pod izgovorom da je upisao časove vožnje. Bio je to samo izgovor jer Maksimović nije želeo da potpiše ugovor sa Crvenom zvezdom.

Punu afirmaciju stekao je u dresu reprezentacije, sa kojom je najpre osvojio zlato u Litvaniji 2013. (nastupajući na turniru kao slobodan igrač), a sledećeg leta nasledio je i kapitensku traku Marka Pavlovskog i još jednom nagovestio veliki talenat.

U avgustu 2013. je trebao da postane fudbaler italijanske Verone, ali u klubu sa “Bentegodija” nisu prepoznali njegov talenat i prosledili su ga u NK Domžale. Zbog toga su kasnije u italijanskim medijima postali predmet kritike, čak i podsmeha, zato što nisu umeli da iskoriste fudbalski biser koji im je stajao na dlanu.

U februaru 2015. potpisao dvogodišnji ugovor sa kazahstanskom Astanom, a njegov dotadašnji klub Domžale, nezvanično je zaradio oko dva miliona evra.

Krajem avgusta 2015. pogotkom u finišu revanš meča u Nikoziji uveo Astanu u Ligu šampiona. Maksimović je dobro pratio akciju saigrača Đolčijeva i u 84. minutu iz neposredne blizine ugurao loptu u mrežu, za konačnih APOEL – Astana 1:1 i daleko najveći uspeh kazahstanskog klupskog fudbala svih vremena. Sa Astanom je osvojio dve titule prvaka Kazahstana (2015, 2016), kup Kazahstana (2016) i Superkup (2015).

Početkom jula 2017. kao slobodan igrač prešao je u špansku Valensiju, pošto mu je istekao ugovor sa kazahstanskim klubom. Valensija je sa srpskim fudbalerom postigla dogovor u januaru, zbog čega ga je Astana izbacila iz ekipe u poslednjih šest meseci.

U dresu tima sa Mestalje se nije naigrao, iako je zvanično odigrao 21 meč u svim takmičenjima i postigao gol u Kupu kralja.

Sredinom jula 2018. u potrazi za većom minutažom, potpisao je šestogodišnji ugovor sa španskim Hetafeom, Valensija je zaradila 5.000.000 evra, ali se Slepi miševi nisu u potpunosti odrekli srpskog internacionalca, pošto u ugovoru postoji klauzula da se može vratiti u Valensiju u naredna tri prelazna roka. Ukoliko Valensija bude želela da ga vrati sledećeg leta, moraće da plati sedam i po miliona evra, leta 2020. godine za milion više, i na završnici klauzule, leta 2021. godine za osam i po miliona.

Reprezentacija

Član generacije koja je 2013. u Litvaniji postala prvak Evrope za fudbalere do 19 godina (nastupajući na turniru kao slobodan igrač).

Bio je jedan od glavnih aduta prilikom osvajanja FIFA Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina u junu 2015. godine, a njegovim golom u 118. minutu finala Mundijalita bačen je na kolena Brazil, petostruki šampion u ovoj konkurenciji. Kada se činilo da će penali odlučiti prvaka sveta, sevnula je kontra, džoker Stefan Ilić je sa desne strane proigrao Andriju Živkovića, jedan od naših najboljih igrača na ovom prvenstvu je fenomenalno izbacio Nemanju Maksimovića, a zlatni vezista je bio pribran i smireno poslao loptu u mrežu.

Za najbolju reprezentaciju Srbije debitovao 23. marta 2016. u prijateljskom meču protiv Poljske (0:1) u Poznanju.