Krstičić Nenad

Rođen 3. jula 1990. u Beogradu.

Vrlo rano je proglašen za jednog od bisera srpskog fudbala oko koga su se otimali mnogi evropski klubovi. Čudo od deteta je na kraju završilo u Sampdoriji i trebalo je da bude temelj jedne nove velike generacije kluba sa stadiona Luiđi Feraris. Imao je 17 godina kada ga je u Samp doveo Đuzepe Marota, danas sportski direktor Juventusa. San je počeo da se ostvaruje, jer je Nenad došao u slavan klub i jednu od najjačih liga na svetu. Postepeno su ga upoznavali sa ekipom, klubom i novim fudbalskim životom ne želeći da nešto okrnji njihov fudbalski dijamant.

Ali, desilo se nešto što niko ni u najcrnjim slutnjama nije mogao da pretpostavi. U decembru 2008. nakon povrede kolena i operacije koja je usledila, počeo je da oseća jake bolove u stomaku. Lekari u Srbiji, gde se nalazio tokom Božića, najpre nisu uspeli da utvrde o čemu se tačno radi, a onda ga je pozvao Sampdorijin doktor Amadeo Baldari da hitno dođe u Đenovu i uradi dodatne testove jer je naslutio da nešto nije u redu. Dijagnoza je bila strašna: limfom na mozgu, vrsta tumora. Podmukla bolest je zapretila ne samo jednoj blistavoj karijeri, već i jednom mladom životu. Prve prognoze su bile strašne: još 48 sati života!

Za Krstičića je tada počela najvažnija utakmica u životu. Počeo je sa borbom, ali dečački san nije zaboravio. Tek tada je na videlo izašla snaga, hrabrost i volja srpskog fudbalskog bisera. Vreme je prolazilo, a on je bio sve jači. Iako je za mnoge u tom trenutku, razmišljanje o fudbalu bila ludost, Krstičić je vodio žestoku borbu sa podmuklom bolešću, ali i sanjao fudbalski san. Bila su to teška vremena, kako za Sampdoriju, tako i za Krstičića. Posle dve godine, pobedio je opaku bolest, ali nije želeo da odustane od sna. Vratio se na teren i polako, kao kada je kao klinac učio fudbal, krenuo sve iz početka. Ambicija koju je imao u OFK Beogradu je sada bila i veća. Vratio se fudbalu utakmicama u mladom timu Sampdorije. Potom je postepeno priključivan prvom timu, a posle tri godine je konačno debitovao: mečom protiv Debrecina u Ligi Evrope.

Zvuči surovo, ali mu je ispadanje Sampdorije u drugu ligu došlo kao poručeno. Pritisak u Seriji B je bio manji zbog velikog razočaranja navijača i ekipi je bila potrebna sveža krv. Tada je kucnuo Krstičićev čas! Bio je među najboljima u povratku Sampdorije u elitu. Nije ga zaboravio ni selektor mlade reprezentacije Aleksandar Janković koji je imao veliku veru u njega.

Sampdorija i Krstičić su se vratili na veliku scenu i to su dokazali pobedom nad Milanom na San Siru u prvom kolu Serije A! Ništa više nije moglo da zaustavi meteorski uspon mladog srpskog fudbalera, nepravedno stopiran koju godinu ranije… Na kraju je dosanjao i san: dobio je poziv Siniše Mihajlovića i u 22. godini postao reprezentativac Srbije!

U aprilu 2013. povredio je ligamente članka leve noge nakon pogibeljnog prekršaja Matuzalema u gradskom derbiju Đenove, pa je pauzirao do kraja sezone. Krstičić nije prihvatio izvinjenje i izjavio je kako neće oprostiti vezisti gradskog rivala i da mu sprema osvetu ukoliko Đenova ostane u Seriji A.

Šest meseci proveo na pozajmici u Bolonji, a u julu 2016. kao slobodan igrač prelazi u španski Alaves.

Krajem avgusta 2017. potpisao je dvogodišnji ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom. Tokom 18 meseci u crveno-belom dresu odigrao 63 zvanična susreta i postigao šest golova. Važan đraf tima koji je postao prvak Srbije u sezoni 2017-18 i koji se narednog leta po prvi put kvalifikovao u UEFA Ligu šampiona.

Od januara 2019. nastupa za grčki AEK.  

Reprezentacija

Za reprezentaciju Srbije nastupio je na četiri susreta. Debitovao je 6. februara 2013. protiv Kipra (3:1) u Nikoziji, a dres “orlova” nosio je još na prijateljskom meču protiv Kolumbije (0:1) u avgustu 2013. i protiv Velsa (3:2) u Kardifu, na meču kvalifikacija za Svetskom prvenstvo 2014. u Brazilu.

Skoro četiri godine kasnije, u novembru 2017. nakon prekida saradnje FSS sa Slavoljubom Muslinom, dobio je poziv vršioca dužnosti selektora reprezentacije Mladena Krstajića da se priključi A timu Srbije pred prijateljske mečeve sa Kinom (2:0) i Južnom Korejom (1:1) koje su Orlovi odigrali u Guangdžou, odnosno Busanu.