Kovačević Abid

Rođen 1. jula 1952. u Mrkonjić Gradu.

Započeo je svoju karijeru u FK Borac Banjaluka i još kao junior je svojim igrama nagovestio da će Banjaluka, a i tadašnja država dobiti fudbalskog čarobnjaka. Igrao je na poziciji levog krila iliti po današnjoj terminologiji “ofanzivnog levog spoljnog igrača”.

S loptom je znao sve. Igrao i šutirao je i levom i desnom nogom, tako da ni dan-danas mnogi ne bi mogli reći da li je bio rođeni levak ili dešnjak. Brz, ali ne i sprinter, sjajno je prolazio po levoj strani sve svoje čuvare, koji su ostajali u čudu nakon njegovih finti i driblinga. Protivničke odbrane je hvatala panika od njegovih centaršuteva, a golmani su očajavali kada je izvodio slobodne udarce u zoni 20-25 metara od gola.

Bilo je svejedno s koje strane i kojom nogom je to činio mreže su se često tresle. Lucidnim dodavanjima često je izbacivao iz igre kompletnu protivničku odbranu. Tihi i mirni mladić s Mejdana je godinama oduševljavao publiku širom bivše države. Paker i strelac, veoma je često bio meta grubih i pogibeljnih nasrtaja protivničkih igrača koji mu nisu bili dorasli u fudbalskom umeću. Retko, skoro nikada, nije nesportski reagovao na sve to. Njegov odgovor je uvek bio sportski, fudbalski – ponovo dribling, centaršut ili dodavanje kao rukom, precizan, tehnički izveden šut…Uvek raspoložen za igru i nadigravanje, i skoro uvek medju najboljima na terenu.

Dugo godina je odbijao pozive za prelazak u klubove velike četvorke, da bi u zrelim igračkim godinama, ipak, otišao u Dinamo iz Zagreba i svojim briljantnim igrama očarao navijače zagrebačkih modrih, a čuveni sportski reporter Ivo Tomić ga je obeležio svojim epitetima i atributima: … i opet lopta do Asa sa Vrbasa….

Karijeru je nastavio u Grčkoj i ponovo bio jedan od najboljih. Nakon tri sezone uspešnog igranja, ponovo se vraća u Borac. Preuzima kapitensku traku i nastupa za Banjalučane u tada jakoj II Saveznoj ligi. Nakon godinu i po dana na utakmici protiv grčkog Etnikosa, oprošta se od svojih vernih navijaca i sportske javnosti Bosanske krajine.

Za reprezentaciju bivše drzave zabeležio je dva nastupa 1977. godine mada je, sigurno, svojim kvalitetom zaslužio i više nastupa, ali jednostavno rečeno mana mu je bila što je iz tzv. “malog kluba” pa su prednost dobijali igrači, često prosečnog fudbalskog znanja, iz tzv. većih i jačih klubova. Nastupao je i za mladu reprezentaciju bivše države.

Početkom juna 1992. godine napustio Banjaluku i kao prognanik sa suprugom Sabinom i decom živeo, kakve li ironije, u nefudbalskoj Americi. Vratio se u Europu i sad živi povučeno u Funtani, nedaleko od Poreča