Jovin Milan

Rođen 13. decembra 1955. u Srpskoj Crnji.

U ekipi RFK Novi Sad igrao je od 1973. do 1978. godine kada je prešao u Crvenu zvezdu. Skoro celu svoju karijeru proveo u beogradskoj Crvenoj zvezdi, izuzev kratke odiseje u švedskom Degerfors IF. Sa “crveno-belima” osvojio tri titule prvaka Jugoslavije (1979-80, 1980-81, 1983-84) i jedan Kup maršala Tita (1984-85). U evropskim okvirima ostao upamćen kao član generacije koja je igrala finale Kupa UEFA (1978-79), protiv Borusije iz Menhengladbaha. U sezoni kada je trebalo da se dokaže i na internacionalnoj sceni Jovin je doživeo tešku povredu (lom noge) koja ga je sprečila da ode u neki poznatiji evropski klub.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao četiri utakmice. Debitovao je 30. marta 1980. u Beogradu protiv Rumunije (2:0), a od “plavih” se oprostio 13. oktobra 1982. u Oslu protiv Norveške (1:3), u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Učesnik Olimpijskih igara 1980. u Moskvi.

Trenerskim poslom se počeo baviti u mlađim kategorijama Crvene Zvezde, a jednu polusezonu vodio i Voždovac kada su u njemu na pozajmici bili Nikola Lazetić, Goran Drulić, Ivan Gvozdenović, Urumov… U vreme kada je šefovao Vladimir Petrović – Pižon, bio trener prvog tima, ostalo vreme proveo radeći sa mlađim kategorijama.

Nakon decenije rada sa mladima, oprobao se samostalno i u radu sa seniorima. Sedeo je na klupama FK Srem Sremska Mitrovica, FK Leotar Trebinje, sa kojim je osvojio titulu šampiona BiH (2002-03), FK Radnički Niš, Novog Pazara, Radnika iz Bijeljine i Bečeja. Ponovo se vraća u BIH i kao trener preuzima NK Žepče. Nakon sedam uzastopnih poraza uručen mu je otkaz.

U 2009. vraća se u Crvenu Zvezdu i preuzima omladinsku ekipu.