Ilić Saša

Rođen 30. decembra 1977. u Požarevcu.

Prve fudbalske korake napravio je u tada nižerazrednom BSK-u iz Borče, da bi još kao dečak prešao u beogradski Partizan. U periodu od 1996. do 2005. je za osam i po sezona odigrao tačno 200 prvenstvenih utakmica za “crno-bele”, postigao 98 pogodaka i osvojio pet titula i dva nacionalna kupa. Ukupno je 436 puta obukao „crno-beli” dres i dao 201 gol.

Proleće 2004. je proveo u španskoj Selti, a od leta 2005. je član turskog Galatasaraja, s kojim je 2006. osvojio šampionski lovor. U junu 2007. potpisuje ugovor sa austrijskim Red Bull Salzburgom, na insistriranje trenera Lotara Mateusa, sa kojim je sarađivao u beogradskom Partizanu.

Dok je Đovani Trapatoni vodio “crvene bikove”, nakon odlaska Mateusa bio je standardan, dok mu trener Ko Adrijansen u sezoni 2008-09 nije davao mnogo šanse da zaigra u austrijskoj ligi i uveo ga je samo tri puta, da bi ga na kraju poslao na šestomesečnu pozajmicu grčkoj Larisi.

Nakon povratka sa pozajmice iz grčke Larise, usledile su nove nevolje. U septembru 2009. je suspendovan na neodređeno vreme zbog navodnog klađenja na Lacio protiv svog kluba Salcburga u utakmici prvog kola G grupe Lige Evrope.

Saigrači Ilić i Đorđe Rakić su susret, koji je Salcburg na gostovanju rimskom Laciju dobio rezultatom 2:1, pratili iz kladionice u Salcburgu. Jedan svedok navodi da su se Ilić i Rakić očigledno kladili na Lacio, tvrdeći da su se radovali golu italijanskog kluba protiv Salcburga, dok ni kod jednog gola svog tima nisu pokazali nikakve emocije. Uprava kluba je pozvala oba igrača na raport, želeći da provere sumnju u njihovo klađenje protiv ekipe čije boje brane.

– “Ilić je priznao da se kladio, ali ne na Lacio, dok Rakić negira sve tvrdnje”, rekao je sportski direktor Salcburga Hajnc Hohauzer i dodao da su obojica negirali optužbe da su se radovali golovima Lacija.

– “Nije glavno pitanje da li su se kladili protiv ili na koju ekipu, jer to nećemo nikada saznati. Međutim, ne želimo da se naši igrači uopšte klade”, kazao je Hohauzer koji je obojici igrača “jasno stavio do znanja” da takvim aktivnostima više ne smeju da se bave.

Krajem januara 2010. se vratio u Partizan u čijem dresu osvaja još šest titula prvaka (2009-10, 2010-11, 2011-12, 2012-13, 2014-15. i 2016-17.) i pet Kupa Srbije (2010-11, 2015-16, 2016-17, 2017-18. i 2018-19).

Za reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije odigrao 37 susreta i postigao 4 gola. Debitovao 16. avgusta 2000. protiv Severne Irske u Belfastu (2:1), a poslednji put dres sa državnim grbom oblačio 6. septembra 2008. protiv Farskih Ostrva (2:0) u Beogradu.