Hatunić Jusuf

Rođen 17. oktobra 1950. u Dobošnici, umro 11. maja 1991. u Beogradu.

Stub obrane tuzlanske Slobode i beogradskog Partizana. Bio je živi dokaz kako viškovi znaju biti tragičniji od manjkova. Hatuniću, naime, ničega nije falilo, ni sluha, ni pameti, ni fudbalskog znanja, ali je za sport kojim se bavio i za vreme u kojem je igrao naprosto bio prejak.

U jednom ne preterano grubom startu slomio je nogu mladom igraču Partizana Zoranu Raciću, koji se nakon toga više nikada nije vratio na fudbalski teren. Hatunića su se plašili protivnički napadači, iako nije bio među grubljim centarhalfovima u Prvoj saveznoj ligi, ali je imao nešto što nije nitko drugi, što je možda koristilo timovima za koje je igrao, no istovremeno je štetilo samoj igri. Pojavio bi se kao srednjoškolac među prvačićima koji igraju lopte, a to nikada dobro ne izgleda.

Nekoliko godina kasnije, Jusuf Hatunić dolazi upravo u Partizan! I prva misao svakog navijača crno-belih nije bila kako je u klub došao jedan sjajan odbrambeni igrač (jer je to Musa, kako su ga zvali,i bio), već su se svi sećali kako je njegov start zauvek odredio fudbalsku sudbinu Zorana Racića, tek koju godinu ranije. Tako je Hatunić imao dvostruki teret na leđima-teret uspeha u novom klubu, ali i teret prošlosti. Uspeo je da pokaže svoj kvalitet. U sezoni 1977/78 činio je deo čelične odbrane Partizana, sa Golcem, Nenadom Stojkovićem, Kozićem. Samo dva poraza, od Slobode i Veleža, na proleće u tri uzastopna kola pobeđeni i Hajduk i Dinamo i Zvezda! Samo 19 primljenih golova,prosek gledalaca 25.000 na svom terenu i nadmoćno osvojena titula. Hatunić je dao svoj ogroman doprinos, stigao i do reprezentacije.

Kasnije je svoju karijeru za kratko nastavio u Turskoj, vratio se Partizan, a poslednje igračke dane proveo u drugoligašu sa Banjice. Nije stigao da kao bivši as priča o svojim igračkim danima. Preminuo je vrlo rano. Tako je i drugi akter tog tužnog događaja iz 1974. zadobio tragičan udarac. Ovaj put, nije prekinuta karijera, nego ceo jedan život.

Više ga se žalilo kao čoveka nego kao fudbalera, što je, u svakom slučaju, kompliment. Na onoj utakmici protiv Španaca, kada je Juanito dobio flašu u glavu, Jusuf Hatunić je sa svoje polovine terena raspalio prema golu Miguel Angela i pogodio. Engleski sudija poništio je pogodak iz samo njemu jasnih razloga. Možda zato što nije normalno da čovek tako jako udari loptu.