Drulović Ljubinko

Rođen 11. septembra 1968. u Novoj Varoši.

Igrao je za Zlatar, Slogu (Kraljevo), Užičku Požegu, Slobodu (Užice), i Rad u zemlji, a u inostranstvu za Gil Vicente, Porto, Benfiku iz Lisabona i Panafiel. Nakon 11-godišnje karijere u Portugalu vratio se u Srbiju i plasirao se sa beogradskim Partizanom u Ligu šampiona.

Istakao se kao probojan bočni igrač, odličnog centaršuta i dobre tehnike. Jedan je od retkih fudbalera Porta koji je tokom devedesetih učestvovao u osvajanju pet uzastopnih titula prvaka Portugala (1995, 1996, 1997, 1998 i 1999.), četiri kupa (1994, 1998, 2000, 2001.) i pet Superkupa (1993, 1994, 1996, 1998, 2001.).

Tokom tog perioda, proslavio se asistencijama legendarnom brazilcu Mario Žardelu koji je zahvaljujući Ljubinku Druloviću u dva navrata (1998-99 i 2001-02) bio najbolji strelac Evrope i osvajač “zlatne kopačke”

Nastupao je za nacionalni tim Jugoslavije na 38 susreta i postigao tri pogotka. Debitovao je 28. decembra 1996. protiv Argentine (3:2) u Mar de Plati, a poslednji put dres “plavih” oblačio je 6. oktobra 2001. protiv Luksemburga (6:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002.

Nakon igračke karijere, ostao u fudbalu kao trener. Predvodio je GD Tourizense (2006-07) i FK Banat iz Zrenjanina (2008), kao i slovenačku Dravu iz Ptuja (2008) i 1. avgust, vojni klub iz Angole (2010-11).

Kao selektor fudbalske reprezentacije Srbije za igrače do 19 godina osvojio je zlato na Evropskom prvenstvu u Litvaniji 2013. godine. Krajem 2013. godine dodeljena mu je “Zlatna lopta” FSS kao najboljem treneru za 2013. godinu.

U februaru 2014. imenovan je na Odboru za hitna pitanja za v. d. selektora A reprezentacije Srbije. Vodio je reprezentaciju Srbije na četiri susreta i zabeležio dve pobede (Republika Irska 2:1 i Jamajka 2:1), remi (Panama 1:1) i poraz (Brazil 0:1).

Rezultati i igra reprezentacije Srbije na ovim susretima nije impresionirala čelnike FSS, pa je na njegovo mesto seo seo holandski stručnjak Dik Advokat, koji je “orlove” poveo u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj.

Vršilac dužnosti selektora reprezentacije Srbije Ljubinko Drulović nije krio razočaranost što nije postao selektor Srbije:

– “Moja je ambicija od starta bila jasna, želeo sam da ostanem, ali Savez je odlučio drugačije. Nisam mogao sam sebe da postavim. Bila mi je velika čast i zadovoljstvo što sam radio sa našim momcima, imao sam dobre saradnike, a ličnu satisfakciju za svoj rad u tom periodu dobio sam od Petkovića, Đurkovića, Živadinovića koji su otvoreno bili za mene. Idem dalje svojim putem, ali verujem da ću jednog dana biti selektor Srbije. U karijeri sam uvek zaobilaznim putem dolazio do cilja…”