Dišljenković Vladimir

Rođen 2. jula 1981. u Beogradu.

Prošao fudbalsku školu beogradske Crvene zvezde. Jednu sezonu proveo na pozajmici u drugoligašu Hajduk sa Liona. Iako je važio za jednog od najvećih talenata, nikada nije u potpunosti opravdao taj epitet. Branio za sve selekcije “crveno-belih” (2001-05) i učestvovao u osvajanju “duple krune” – Kup i prvenstvo SCG (2004).

Što se tiče njegovog razvitka, slobodno se može reći da je bio prvi Muslinov pik medju stativama. Ustalio ga je prvo na golu Crvene zvezde, a posle i doveo u Ukrajinu, u njegov tadašnji klub. U Metalurgu je bio nezamenljiv samo za vreme Muslinovog boravka, dok se kasnije nalazio u nemilosti trenerskih naslednika, ali je od sezone 2007-08 standardan na golu, a samim tim ponovo se vratio u reprezentaciju Srbije.

U martu 2010. doneo je odluku da uzme ukrajinsko državljanstvo, a svoju odluku pojasnio je činjenicom da će tako u toj zemlji nastupati kao domaći igrač, a ne kao stranac što je do tada bio slučaj.

U septembru 2010. nakon šest godina u Metalurgu iz Donjecka prešao je u Metalist iz Harkova.

U julu 2015. je trebalo da kao slobodan igrač potpiše za ruskog premijerligaša Krila Sovjetov, ali ugovor nije ozvaničen, pošto nekadašnji čuvar mreže Srbije nije uspešno prošao medicinske preglede.

Reprezentacija

Reprezentativac u mladoj i A selekciji. Za najbolji seniorski tim stajao na golu na sedam mečeva. Debitovao je 31. marta 2004. na prijateljskoj utakmici sa Norveškom (0:1) u Beogradu, a poslednji put je u dresu ‘orlova’ nastupio 14. oktobra 2009. protiv Litvanije (1:2) u Viljnusu.

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo često je bio pozivan u nacionalnu selekciju. Branio je na startu protiv Farskih Ostrva (2:0), a nekoliko puta je morao da se zahvali selektoru Antiću na pozivu i ostane u Ukrajini zbog povrede mišića.

I tokom nastupa za mladu reprezentaciju naše zemlje Dišljenković je kuburio sa povredama, pa je na U-21 prvenstvu Evrope održanom 2004. u Nemačkoj napustio selekciju Srbije i Crne Gore posle meča sa Hrvatskom kako bi se vratio u Beograd i nastavio sa lečenjem.

U februaru 2010. doneo je odluku da više ne brani za fudbalsku reprezentaciju Srbije, a kao razlog za iznenadni kraj reprezentativne karijere uoči Svetskog prvenstva, naveo je učestale povrede koje bi mu mogle ugroziti nastavak karijere.