Despotović Ranko

Rođen 21. januara 1983. u Loznici.

Fudbalski se afirmisao u Slogi iz Lipničkog Šora, Loznici i šabačkoj Mačvi. Ne, kako su to neki drugi radili, “vezama i vezicama”, nego onako kako je red – radom i golovima.

U redove novosadske Vojvodine, došao je sa 20 godina, kao prvi strelac Druge Lige Zapad (u to vreme) i nije podlegao pritisku “velikog kluba” (premda je to Vojvodina tada bila samo imenom), već se odlično pokazao i najviše puta od svih saigrača savladao protivničke golmane u okviru priprema. Ujedno, to je vreme teških rezultatskih vremena za Novosađane, napad je očajan, golgetera nema niotkuda, ali Despot, jednostavno, pravu priliku, ne dobija. Čak se ide i dalje, pa se šalje na kaljenja i pozajmice po raznoraznim klubovima, uz objašnjenje “kako nije za Vojvodinu”.

Na početku sezone 2006-07 nije ni sanjao da će biti predmet nedoumica oko toga ko je zapravo najbolji strelac Meridijan super lige. Da li napadač Vojvodine Despotović, sa 17 golova, od toga osam u plej-ofu, ili špic Banata iz Zrenjanina Srđan Baljak sa 18 golova, ali većinom u plej-aut grupi? U prvih devet kola bio je potpuno u drugom planu ne odigravši ni minut. Sve se okrenulo od utakmice sa Crvenom zvezdom kada je dobio priliku i iskoristio je. Presudila je na kraju Komisija za propise koja je Baljka proglasila najboljim strelcem.

Prešao je u rumunski Rapid iz Bukurešta u toku zimskog prelaznog roka 2008. godine za sumu od 1,2 miliona evra. Nakon samo šest meseci u Rapidu, na poziv bivšeg selektora “orlova” Havijera Klementea prelazi u redove španskog drugoligaša Real Mursije, da bi kasnije nastupao, takođe za španske drugoligaše Salamanku i Đironu.

U julu 2011. se selu u Japan i dve sezone nastupa za Uravu Red Dajmondse, da bi potom jednu sezonu proveo i u Australiji gde je tresao mreže u dresu Sidneja.

Pri kraju karijere vraća se u Španiju i nastupa za Deportivo Alaves, Kadiz i Marbelju.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije odigrao 4 meča. Debitovao kod selektora Havijera Klementea, 24. novembra 2007. protiv Kazahstana (1:0) u Beogradu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. Dres reprezentacije oblačio i za vreme selektorskog mandata Miroslava Đukića, da bi mu i selektor Vladimir Petrović – Pižon nakon tri godine pružio šansu u dresu “orlova”.