Brnović Nenad

Rođen 18. januara 1980. u Podgorici.

Svoje prve fudbalske korake pravi u fudbalskom klubu Zabjelo iz Podgorice. Nakon neuspešnih pokušaja da skrene pažnju šire fudbalske javnosti u apatinskoj Mladosti i kulskom Hajduk, pravu afirmaciju doživljava u FK Zeta iz Golubovca (Crna Gora), odakle 2004. godine prelazi u FK Partizan.

Brnović je u beogradski Partizan došao iz Zete, sa statusom reprezentativca koji mu je “dodelio” Dejan Savićević, tadašnji selektor “plavih”. Da u pitanju nije bila “crnogorska veza”, u šta su sumnjali mnogi, Brnović je pokazao igrama u crno-belom dresu. Mesto prvotimca zgrabio je od prvog dana, treneri su odlazili i dolazili, a njegov status se nije menjao. Igrao je i zadnjeg veznog, i desnog veznog, i desnog beka…

Nakon veoma uspešnih godinu i po dana u dresu “crno-belih” Nenad je doživeo izuzetno tešku povredu – 21. marta 2006, na prvenstvenoj utakmici sa Zetom. Već u 6. minutu protivnički fudbaler Jovan Markovski neoprezno je startovao i slomio mu i tibiju i fibulu leve noge. Nenad je operisan na VMA i prva procena bila je da će morati da pauzira barem šest do osam meseci. Nažalost, kasnije se ispostavilo da mu je potrebna nova operacija, koja je obavljena malo posle Božića 2007, na Ortopedskoj klinici na Banjici.

Povreda je došla u najgorem trenutku. Brnović je bio na listi kandidata za odlazak na Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj, kao najstandardniji i jedan od najboljih igrača Partizana, a bližio se i letnji prelazni rok i mogućnost odlaska u inostranstvo.

Do kobne povrede odigrao 15 utakmica u dresu nacionalne selekcije. Debitovao je 17. aprila 2002. protiv Litvanije (4:1) u Smederevu, dok je poslednji susret za selekciju Srbije i Crne Gore odigrao 8. juna 2005. protiv Italije (1:1) u Torontu.

Oni kojima nisu bili poznati Nenadova mentalna snaga, upornost i stabilnost duha, usudili su se da posumnjaju u njegov povratak na teren. Sa druge strane, on je često navodio da su se i Larson i Sise vratili fudbalu posle sličnih preloma. Srećom, sumnjičavci nisu bili u pravu, pošto je 7. septembra 2008. Nenad odigrao 15 minuta u prijateljskoj utakmici sa PAOK-om u Solunu i tako i sam (a da toga nije ni svestan) postao uzor strpljenja i volje.

Prolećnu sezonu 2008-09 odigrao u dresu FK Rad Beograd, da bi od leta 2009. postao član podgoričke Budućnosti. Nakon što se vratio u takmičarsku formu, nastavio je karijeru u iranskom Mes Sarcheshme (2011), albanskoj Vlazniji (2012), budvanskom Mogrenu (2012), Zeti iz Golubovaca (2013) i cetinjskom Lovćenu (2014).

Nenadov godinu dana stariji brat Bojan Brnović takođe je nastupao za reprezentaciju.

Nakon igračke karijere, posvetio se trenerskom poslu.

/ Srbije i Crne Gore u kojima je nastupao :