Bogićević Vladislav

Rođen 7. novembra 1950. Beogradu.

Počeo je da igra u nižerazrednom Bulbuldercu iz Beograda, a pošto je prošao sve omladinske kategorije u beogradskoj Crvenoj zvezdi, 28. avgusta 1968. obukao je dres prvotimca (u Užicu protiv Slobode – 5:3) i do 7. decembra 1977. odigrao ukupno 395 utakmica (od toga 184 prvenstvene) i postigao 42 gola (17 prvenstvenih). Igrao je najčešće krilnog halfa. Jednu sezonu (1969/70) igrao je za NK Maribor (34 utakmice).

Sa Zvezdom je osvojio dve titule državnog prvaka 1972-73 i 1976-77 i jedan trofej Kupa 1977. godine.

U Njujorški Kosmos je prešao u januaru 1978. godine gde je odigrao osam sezona. Za to vreme je osvojio četiri šampionske titule i šest puta je bio proglašen za najboljeg igrača američke MSL lige.

Odigrao osam utakmica za omladinsku, četiri utakmice za mladu i 23 utakmice za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Debi za seniorsku reprezentaciju Bogićević je imao 9. maja 1971. godine u Lajpcigu, Istočna Nemačka, na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo. Na toj Jugoslavija je ostvarila pobedu od 2:1.

Poslednju utakmicu za reprezentaciju Bogićević je odigrao 5. oktobra 1977. godine na prijateljskoj utakmici protiv Mađarske u Budimpešti na Nepstadionu. Jugoslavija je ovu utakmicu izgubila sa rezultatom od 4:3.

Bogićević je bio i učesnik svetskog prvenstva 1974. godine u Nemačkoj. Na ovom prvenstvu je i postigao jedan gol i to na utakmici protiv reprezentacije Zaira, gde je krajnji rezultat bio 9:0 za Jugoslaviju. Svoj drugi gol je postigao na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo u Oslu protiv Norveške. Na toj utakmici Jugoslavija je pobedila sa 3:1.

Na kraju karijere je dobio tu počast da ga u Americi uvrste u kuću slavnih, što je prvi Srbin kome je to uspelo da pođe za rukom. Od fudbalera, bio je četvrti kome je još ukazana ta počast. pre njega su tu počast dobili Pele, Bekenbauer i Kobi Džons, američki rekorder po broju odigranih utakmica u američkoj reprezentaciji.