Aleksić Danijel

Rođen 30. aprila 1991. u Puli, Hrvatska.

Srpski je pandan Vejnu Runiju, barem po putanji sportskog razvoja. Rođen je u Puli, pred početak rata na prostorima bivše Jugoslavije, ali se nekoliko meseci kasnije s majkom preselio u Novi Sad. Biološkog oca nikada nije upoznao. Niti ima nameru i zato i nosi majčino prezime. Živi u Veterniku, gde je kao sedmogodišnjak počeo karijeru u istoimenom klubu.

Odrastao je u blizini Fudbalskog centra “Vujadin Boškov”, bazi Vojvodine, i tamo se kao 11-godišnjak preselio u pionirski pogon. Prošao kroz sve selekcije Vojvodine i u klubu trenira s prvim pogonom, a kada nije u kombinaciji za tim, nastupa za omladince i kadete. Najmlađi je debitant u srpskom fudbalu, pošto je 5. maja 2007., sa 16 godina i pet dana “starosti” nastupio u prvenstvenom meču Vojvodina – Crvena zvezda. Zatim je igrao i protiv Bežanije, a poseban poklon “uručio” mu je bivši trener Novosađana Milovan Rajevac kada ga je ubacio u vatru protiv madridskog Atletika, a prvi gol u Superligi Srbije dao je mesec dana pre nego što je navršio 17.

U januaru 2009. prešao je iz Vojvodine u Đenovu, za koju je odigrao samo nekoliko minuta u finišu utakmice sa Juventusom. U italijanskom timu nije uspeo da se izbori za status prvotimca, pa ga je Đenova poslala na pozajmicu u nemački Grojterfirt.

U januaru 2012. objavljeno je da je francuski fudbalski prvoligaš Sent Etjen potpisao ugovor sa srpskim fudbalerom Danijelom Aleksićem. Finansijski detalji nisu saopšteni, a Aleksić je potpisao ugovor na tri i po godine sa novim klubom.

Nije se najbolje snašao u Sent-Etijenu, pa je na kraju završio na pozajmici u Arlu, gde je odigrao samo 90 minuta. Nezadovoljan minutažom u klubu koji se takmiči u Ligi 2 tražio je na pola sezone da se vrati u matični klub.

Skoro neprimetno je u srpskim medijima prošla vest, da je u julu 2014. postao novi igrač Leha iz Gdanjska, ali ni u dresu poljskog tima nije uspeo da potvrdi svoj neosporni talenat i dokaže kvalitet.

U potrazi za pravim klubom, u kom bi se igrački oporavio, u februaru 2015. je stigao u švajcarski Sent Galen potpisavši ugovor do 2018. To mu je bio šesti klub za poslednjih pet godina, otkako se u januaru 2010. iz Vojvodine otisnuo put italijanske Ðenove.

Možda i najbolju sezonu u karijeri odigrao je u Turskoj, gde je za Malatiju na 32 meča postigao 10 golova. Bio je najbolji strelac tima, koji je završio prvenstvo na petom mestu tabele turske Superlige, što je Malatiji prvi put osiguralo nastup u evropskim takmičenjima.

U julu 2019. potpisao trogodišnji ugovor sa saudijskim Al Ahlijem koji je Malatiji platio 3.800.000 evra za prelazak Aleksića. Ipak, u Saudijskoj Arabiji nije sve krenulo po planu, te je posle samo tri odigrane utakmice napustio klub iz Džede! Al Ahli je u osmini finala azijske Lige šampiona ispao od lokalnog rivala Al Hilala (2:4, 0:1), a onda u prvom kolu prvenstva Saudijske Arabije remizirao sa Al Adalhom – 1:1, uz gol Aleksića za vođstvo u 45. minutu. Dan kasnije održan je sastanak na kome je uprava kluba dala poverenje hrvatskom stručnjaku Branku Ivankoviću, ali je istovremeno odlučeno da “padne” nekoliko rezova u ekipi. Aleksić je odlukom predsednika, direktora i trenera Ivankovića stavljen na transfer listu, a kao kupac se ubrzo javio turski Basakšehir.

Reprezentacija

Nikada se u srpskom fudbalu nije desilo da jedan igrač za osam meseci, od maja do decembra, prođe kroz sve nacionalne selekcije, od kadetske do seniorske. Pri tom proglašen je za najboljeg mladog igrača lige, u izboru superligaških trenera, a prethodno je na najjačem skupu fudbalskih nada u Turskoj, pobrao lovorike kao najbolji strelac u celom ciklusu Evropskog šampionata (1991. godište), a stručnjaci Uefe uvrstili su ga u najperspektivniji tim.

Istakao se igrama i u omladinskoj selekciji u Irskoj, na prvom kvalifikacionom turniru za šampionat Evrope 2010. Odigrao je tri meča i dao po gol Ircima i Englezima. Prethodno, debitovao je u mladoj selekciji u prijateljskom meču sa Šveđanima, domaćinima Evropskog prvenstva iduće godine od 15. do 29. juna, (pobedili smo sa 1:0 u Kruševcu).

Za reprezentaciju do 17 godina odigrao je devet utakmica i postigao devet golova, u konkurenciji do 19 godina bio je strelac pet puta na deset nastupa, a aktivni je član mlade reprezentacije, za koju je bio strelac jednom na osam utakmica.

U decembru 2008. bio je i u seniorskom sastavu u prijateljskoj utakmici sa Poljacima (0:1) u turskom Beleku.

Nakon odličnih partija u turskoj Malatiji u sezoni 2018-19, ponovo je obukao dres reprezentacije Srbije, nastupivši protiv Litvanije (4:1) u okviru UEFA Lige Nacija.